Марио Варгас Љоса — разлика између измена

Попут многих других латиноамеричких интелектуалаца, Марио Варгас Љоса је у младости био [[Marksizam|марксиста]] и [[kubanska revolucija|присталица кубанске револуционарне владе]] [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Веровао је да је [[Социјализам]] лек за социјалну неправду и експлоатацију које су тада владале широм [[Латинска Америка|Латинске Америке]]<ref name="nobelprize1"/>. Временом је почео да губи веру у кубански социјализам, сматрајући да кубанска власт не поштује [[људска права|основна људска права]]. Након афере Падиља, када је кубанска влада ухапсила песника Хеберта Падиљу, многи латиноамерички интелектуалци окрећу се против [[Fidel Kastro|Кастра]], међу њима и Марио Варгас Љоса. [[1971]]. године када се десила та афера он се строго противи свим ауторитарним режимима, били они левичарски или десничарски. У свом говору приликом доделе Нобелове награде [[Нобелова награда|Нобелове награде]] каже: “Диктаторски режим представља апсолутно зло за земљу, извор бруталности, [[Корупција|корупције]] и дубоких рана којима треба дуго да зарасту, он трује будућност [[Нација|Нације]] и ствара штетне навике које трају генерацијама и одлажу демократску реконструкцију.“ Од одрицања [[социјализам|социјализма]], Марио Варгас Љоса себе види као [[неолиберализам|неолиберала]] и залаже се за ширење [[либерализам|либералне демократије]]. [[Либерализам|Либерална демократија]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] за њега означава политички плурализам, коегзистенцију, [[трпељивост|толеранцију]], [[људска права]], уважавање критике, легалност, слободне изборе, смену [[vlast|власти]] и све остало што нас извлачи из дивљаштва. Године [[1987]]. учествовао је у формирању Покрета Слобода и такође постаје лидер тог покрета. Следеће године је његова странка ушла у коалицију са још две странке и формирала тропартијску коалицију Демократски фронт (-{Frente Democrático-FREDEMO}-). Године [[1990]]. Марио Варгас Љоса кандидовао се за председника [[Перу]]а. Он је предложио драстични економски програм штедње који је испрепадао већину сиромашних у земљи. Овај програм је истакао потребу за приватизацијом, слободну трговину, а што је најважније, ширење приватног власништва. Иако је победио у првом кругу са 34% гласова, Варгас Љоса је поражен од тада непознатог инжењера [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] у накнадном кругу<ref>{{cite web|last=Wiles |first=Andrew |url=http://www.soundsandcolours.com/articles/peru/mario-vargas-llosa-and-the-relationship-between-politics-and-journalism/ |title=Mario Vargas Llosa and the relationship between politics and journalism &#124; Sounds and Colours |publisher=Soundsandcolours.com |date = 10. 9. 2010. |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>. Од тог пораза Марио Варгас Љоса се фокусирао на писање са само повременим политичким ангажовањем. Разочаран народом [[Перу]]а због подршке [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] од деведесетих година Варгас Љоса углавном живи у [[Мадрид]]у а у[[Перу]]у проводи само три месеца годишње како би посетио породицу и пријатеље.