Камило Хосе Села — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 38:
Године 1955, Села се упустио у писање егзотичне приче, у роману „Риђокоса“, чији је поднаслов "Приче из [[Венецуела|Венецуеле]]". Овај роман, написан по наруџби, требало је да говори о венецуеланским људима и проблемима, али се показало да је то још један – Селин роман. Реч је о низу прича које се врте око лепе риђокосе Пипије Санћес, у венецуеланској средини коју сами Венецуеланци нису препознали као своју.<ref name="automatski generisano1" />
 
Селина моћ запажања и одличног описивања присутна је и у његовим путописима, заснованим на његовим путовањима кроз руралне делове Шпаније и [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Његови најпознатији путописи су „Пут у Алкарију“ ({{јез-шп|Viaje a la Alcarría}}) из 1948. године, затим „Од Миња до Бидесоара“ ({{јез-шп|Del Miño al Bidasoa}}) из 1952. и дело „Јевреји, Мавари и Хришћани“хришћани“ ({{јез-шп|Judíos, moros y cristianos}}) из 1956. године. Међу његовим бројним кратким [[Приповетка|приповеткама]] је и „Ови облаци који пролазе“ ({{јез-шп|Esas nubes que pasan}}), затим четири дела која се налазе у колекцији „Ветрењача и друге кратке приче“ ({{јез-шп|El molino de viento y otras novelas cortas}}). Села је такође писао есеје, поезију и мемоаре. У позним годинама је често гостовао у телевизијским емисијама. Године 1955. преселио се на [[Мајорка|Мајорку]], где је годину дана касније основао веома цењен часопис {{јез-шп|Papeles de Son Armadans}}. Године 1968. објавио је свој велики речник под називом {{јез-шп|Diccionario secreto}} који представља компилацију необјављених, али добро познатих речи и фраза. <ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Нека Селина дела</ref>
Његова књижевна дела – кратке приче, путописи, одликује експериментисање и иновирање форме и облика.