Спасите нашу децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
Када се [[1976]]. године прочула вест о предлогу уредбе, дошло је до малог вала протеста који се проширио од локалних цркава. Северозападна баптистичка црква објавила је вест са проповедаонице. Вест је забринула једну од верница, Аниту Брајант, познату тридесетшестогодишњу [[певач]]ицу.<ref name="newsweek">Matthews, Tom, Fuller, Tony, и Camp, Holly (6. јун 1977). „Battle Over Gay Rights“, ''Њузвик'', стр. 16–26</ref> Брајант је каријеру започела као дечја звезда на телевизијској емисији у [[Оклахома Сити]]ју и у телевизијском шоу под називом ''-{Arthur Godfrey's Talent Scouts}-''. Њен рани живот обележен је честим преокретима: њени родитељи су се два пута разводили, а она је често живела у условима сиромаштва, али је са осам година постала [[Поновно рођење (хришћанство)|поново рођена хришћанка]], рачунајући своју веру и своје учешће у цркви као стабилизујуће факторе у животу.<ref name="newsweek"/> Као дете, молила је [[Бог]]а да је учини звездом. По сопственом признању, била је изузетно амбициозна.<ref name="playboy">Kelley, Ken (Мај 1978). „Playboy Interview: Anita Bryant“, ''Плејбој'', стр. 73–96, 232–250</ref> У касним тинејџерским годинама, такмичила се на разним изборима за мис, те је проглашена за [[Мис Оклахоме]] и била друга пратиља у такмичењу за [[Мис Америке]].{{sfn|Peterson||pp=17-20}} Године [[1960]], удала се за Боба Грина, [[диск-џокеј|диск џокеја]] из Мајамија и постала професионална певачица. Била је успешна, остваривши три златне плоче, а углавном је певала популарну, патриотску и [[госпел]] музику. Наступала је у склопу ''Божићне турнеје Боб Хоуп'' (''{{јез-ен|Bob Hope Christmas tour}}''), забављајући америчке трупе у иностранству, и певала на сахрани председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] [[1973]]. Године [[1969]], ''-{Florida Citrus Commission}-'' ју је ангажовала да промовише сок од поморанџе у телевизијским рекламама. Такође је рекламирала [[Кока-кола|кока-колу]], [[Тапервер]], [[Крафт фудс]] као и ланац хотела [[Холидеј ин]]. Њен агент за таленте је био у браку са Рут Шек, Брајантова је донирала 1.000 [[Амерички долар|долара]] за њену кампању.{{sfn|Clendinen|1999|pp=296}}
 
У почетку, Брајантова своју забринутост није јавно обзнањивала, упркос молбама њеног пастора да се укључи. Написала је писмо комисији Округа и позвала Рут Шек, изразивши забринутост због предлога уредбе.<ref>Bryant (1977), стр. 15–18</ref> Њен главни приговор на уредбу је био тај да би она могла дозволити хомосексуалцима да раде у парохијском школама. СвихСво четворо њене деце похађало је приватне хришћанске школе.<ref>Bryant (1992), стр. 65–66</ref> Признала је да у великој мери није познавала специфичне опасности које представљају хомосексуалци, али када су јој послали графичке приказе хомосексуалног чина, и када јој је полицијски наредник који је посећивао њену цркву показао фотографије [[Дечја порнографија|дечје порнографије]], била је ужаснута.{{напомена|Брајант је дала интервју [[Плејбој (часопис)|Плејбоју]], који је штампан у [[мај]]у 1978, где је признала да је знала за хомосексуалце у шоу бизнису, али да није била свесна детаља њиховог [[секс]]уалног понашања све док јој њен супруг није описао. Највише се запрепастила када је чула на који начин упражњавају орални секс. Изједначавала је то са неморалношћу уништења семена живота. Такође је тврдила да никад није чула за истраживања Алфреда Кинсија у којима се процењивало да је један од пет мушкараца имао неки сексуални контакт са другим мушкарцем, као ни било какве информације о хомосексуалном понашању код животиња. Кен Кели, који ју је интервјуисао, написао је пратећи текст уз интервју, наводећи да је Брајантову немогуће једноставно описати због њене намерно енигматичне личности: „''Она је направљена од противречности: [....] Кривицом разорени грешник који је престрављен паклом и ватрени бели витез који је одређен да води човечанство у поход ка рају. [...] Једног минута капелан, другог управник. Она је очигледно интелигентна жена која упорно остаје неука.''“ Месецима је Брајантова звала Келија само да разговара, иако је знала да неће бити позитивно представљена у часопису. Кели и неколико других су закључили да је она једноставно била веома усамљена.(-{Young}-, стр. 39)}} Брајант је касније инспирацију приписала својој деветогодишњој ћерки која јој је рекла да би Бог могао да јој помогне у њеној борби, након тога је одлучила да се јавно ангажује.<ref name="newsweek"/>
 
У време гласања комисије у [[јануар]]у, просторија у којој се одржавала седница била је препуна особа заинтересованих за ово питање. Аутобуси пуни верника дошли су из удаљених места, а демонстранти су протестовали изван зграде. Није било организованог доласка оних који су подржавали уредбу.{{sfn|Fejes|2008|pp=80}} Унутар просторије, присталице и противници уредбе искористили су цело додељено време за говоре. Говор Аните Брајант одражавао је ставове већине оних који су се противили уредби. Она је у свом обраћању комисији рекла: „Уредба одобрава неморал и дискриминише моју децу која имају право да одрастају у здравој, пристојној заједници“.<ref name="nyt1/18/1977"/> Неколико чланова ''Коалиције округа Дејд за људска права хомосексуалаца'' као и Рут Шек, били су запањени бројем и снагом стотина демонстраната који су испунили просторију, и оних који су држали плакате и протестовали испред зграде. Међутим, уредба је донета са 5 гласова „за“ и 3 „против“.