Миле Медић — разлика између измена

 

== Завјештање Стефана Немање ==

{{цитат|Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Нe узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.}}

Откада се појавило, „Немањино завештање” је одмах постало хит. Посебно је постало популарно у круговима књижевника, наставника и професора српског језика и књижевности. „Немањино завештање” се рецитовалао на многим приредбама и свечаностима. Али често се најављивало без спомињања имена аутора, тако су многи стекли утисак да је реч о изворном делу Стефана Немање. Томе су допринели и издавачи који су га понекад публиковали без навођења имена аутора. Тако је рођен мит о Стефану Немањи као првом српском пуристи. <ref>Владислав Ђорђевић: „ЧУВАЈТЕ, ЧЕДО МОЈЕ МИЛО, ЈЕЗИК КАО ЗЕМЉУ” [http://www.srpskikulturniklub.com/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE-%D0%BC%D0%BE]</ref>