Талес из Милета — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 18:
| напомене =
}}
'''Талес из [[Милет]]а''' ({{јез-гр|Θαλῆς ὁ Μιλήσιος}}; рођен [[624. п. н. е.]]<ref name="Bozic"/>, умро око [[547. п. н. е.]] или [[546. п. н. е.]]<ref name="Bozic"/>) био је активан као [[математичар]] и као [[државник]], важио је у старом веку за првог [[Јонци|јонског]] свестрано образованог природног [[Филозофија|филозофа]] кога су убрајали међу [[Седам мудраца]]. Он је први покушао да разноврсност појава сведе на једну једину праматерију - [[Вода|воду]]. Није сигурно да ли је ово учење изнео у неком спису будући да ниједан аутентичан спис није сачуван. Као математичар познат је по [[Талесова теорема|Талесовој теореми]]. Талесов ученик такође из Милета био је филозоф [[Анаксимандар]], из прве половине [[
== Биографија ==
Као што причају [[Херодот]], [[Дурис]] и [[Демокрит]], Талесов отац се звао Хексамија, а мајка Клеобулина; припадао је породици Телида, који су [[Феникија|Феничани]], и међу најугледнијим потомцима [[Кадмо|Кадма]] и [[Агенор]]а. Био је, као што [[Платон]] каже, „један од седам филозофа“. Он је први добио надимак филозофа кад је у Атини био архонт Дамасип; после њега је и свих седам филозофа тако названо. Тако каже [[Деметрије из Фалерона]] у свом делу ''[[Списак архоната]]''. У Милету је добио грађанство кад је тамо дошао са [[Нилеј]]ем, који је био протеран из [[Феникија|Феникије]]. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.
Бавио се политиком, а после је почео да проучава [[Природа|природу]]. Према неким подацима, он није оставио ништа написано; јер ''Наутичка астрологија'', која се њему приписивала, дело је, како кажу, Фока са Самоса. [[Калимах]] за њега зна да је открио сазвежђе [[Мали медвед (сазвежђе)|Малог медведа]], јер у својим Јамбима он вели:
Говорило се да је утврдио звезде Кола, којима се Феничани служе при пловидби.
Ред 32:
Неки, међу њима и песник [[Хоирилос]], причају да је он изјавио да су душе бесмртне. Он је био такође први који је утврдио кретање [[Сунце|Сунца]] од солстиција до солстиција, и, према тврђењу неких аутора, он је први утврдио величину Сунца (Сунчевог круга), као и величину Месеца (да износи седамсто двадесети део Сунчевог круга). Он је такође последњи дан у месецу назвао ''тријакадом'' (тридесетим), и први је, према некима, расправљао о природи.
[[Аристотел]] и [[Хипија]] кажу да је и мртвим предметима приписивао да имају душу или живот, доказујући то са магнетом и ћилибаром. [[Памфила]] каже да је код [[Стари
Други, међу којима је и математичар [[Аполодор из Атине|Аполодор]] тврде да је то учинио [[Питагора]]. Питагора је највише развио учење (које Калимах у свом делу ''Јамби'' приписује Фрижанину Еуфорбу) о троугловима и свему што има везе с теоретском геометријом.
Прича се да је установио годишња доба и да је годину поделио на триста шездесет и пет дана. Морнаре је упутио да пазе на Малог медведа, јер он најбоље показује север; прорекао је помрачење сунца од [[28. мај]]а [[585]] (Herod. I 74); за Земљу је сматрао да, као округла плоча, плива на води. У [[Египат|Египту]] је размишљао о поплави [[Нил]]а и закључио да „егесије“, тј. годишњи ветрови на [[Егејско море|Егејском мору]], ометају воду да тече у море. Ту је научио и усавршио геометрију. — Треба нагласити да Талес стоји на хилозоистичком гледишту: материја је жива, јер су њени делови живи (магнет привлачи извесне предмете зато што је жив).
Да је Талес био и политички проницљив, показује његов предлог ο пан-јонском савезу и ο једној јединој скупштини свих Јоњана, која су била у Теју, јер је Теј у средини Јоније (Herod. I 170).
Уопште није имао учитеља, једино што је посетио Египат и дружио се с тамошњим свештеницима. [[Јероним Стридонски|Хијероним]] прича да је Талес измерио и висину пирамида по њиховој сенци, посматрајући тренутак кад је наша сенка исте дужине као наше тело.
Аполодор у својој ''Хронологији'' каже да је Талес рођен прве године тридесет пете олимпијаде ([[640. п. н. е.]]). Умро је у старости од седамдесет осам година (или, као што каже [[Сосикрат]], у деведесетој години живота). Умро је педесет осме олимпијаде, као савременик [[Крез]]ов, коме је обећао да ће прећи реку Халис не градећи мост, тако што је скренуо ток реке.
| |||