Народна скупштина Кнежевине Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
== Сретењски устав (1835) ==
По [[Сретењски устав|Сретењском уставу]] ([[1835]]) Народна скупштина је била народно представништво, али не и законодавни чинилац. Састојала се од ''„сто најодабранији, најразумнији, најпоштенији и повјереније народно у највећем степену заслужујући депутата из свију окружија и свега Књажества Сербије“''.<ref>Члан 82. Устава Књажества Сербије (1835)</ref> Депутати нису могли бити млађи од 30 година.
Народна скупштина се састајала једном годишње на [[Ђурђевдан]] по указу кнеза, али могла се састати и више пута ако би било потребно. Никакав данак се није могао „наложити или ударити“ без одобрења Народне скупштине. Годишња плата кнеза се није могла повисити без одобрења Народне скупштине нити умањити без одобрења кнеза.
Народна скупштина је имала право чинити кнезу и Државном совјету представке и молити их да донесу закон, обавештавати их о злоупотребама и жалити се кнезу на Државни совјет ако би његови чланови или друге власти нарушили Устав и права Србина.<ref>Члан 90. Устава Књажества Сербије (1835)</ref>
Међутим, Народна скупштина је била уставотворни чинилац. Уколико се желео променити Устав било је потребно да кнез и Државни совјет сазову Народну скупштину и представе јој неопходност промене, а затим заједно са њом изврше промену. У том случају морало је бити присутно три четвртине депутата од којих је две трећине морало гласати за измену или допуну Устава.<ref>Члан 140. Устава Књажества Сербије (1835)</ref>
По октроисаном [[Турски устав|Турском уставу]] ([[1838]]) није постојала Народна скупштина.
== Намеснички устав (1869) ==
По [[Намеснички устав|Намесничком уставу]] ([[1869]]) [[Кнежевина Србија]] је дефинисана као наследна уставна монархија са народним представништвом. Кнез је вршио законодавну власт са Народном скупштином, која је била Обична и Велика.
Народна скупштина је била једнодомна; обична и велика. Посланици су били бирани и вирилни (постављени од стране кнеза). Однос је био 3:1 за биране посланике. Бирани посланици нису могли бити чиновници ни адвокати. Они су углавном улазили у састав кнежевих посланика. Војници нису имали право гласа. Бирао се један посланик на 3.000 пореских глава. Активно бирачко право је имао сваки грађанин који је плаћао порез на имање, рад или приход. Пасивно бирачко право је имао сваки грађанин старији од 30 година који је плаћао 6 талира пореза годишње. Скупштина је делила законодавну власт са кнезом. Ниједан закон није могао бити издат, укинут, промењен или протумачен без пристанка Народне скупштине. Кнез је имао право законодавне иницијативе, док је Народна скупштина могла само изражавати жеље. Буџетско право Народне скупштине је било ограничено. Утврђена је кривична одговорност министара.▼
Народна скупштина се састојала из посланика које је народ бирао и посланика које је кнез бирао. Избори народних посланика су били непосредни и посредни преко повереника.
▲
Велику народну скупштину је бирао само народ и имала је четири пута више народних посланика него Обична народна скупштина. Сазивала се када је било потребно да се изабере кнез (када би владајући преминуо, а не би било престолонаследника), изаберу намесници, решава промена Устава, решава питање веће важности о смањивању или размени ког дела државне области и када кнез нађе за сходно да саслуша њено мишљење о каквом питању од ванредне важности за земљу.<ref>Члан 89. Устава за Књажество Србију (1835)</ref>
== Види још ==
* [[Народна скупштина Краљевине Србије]]
* [[Народне скупштине Србије]]
== Извори ==
{{Извори|2}}
[[Категорија:Кнежевина Србија]]
| |||