Опсада Мадрида — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
Шпански грађански рат започео је неуспешним [[Франсиско Франко|Франковим]] пучем од [[18. јул]]а 1936. године против Владе Народног фронта Шпанске републике. Републиканска влада је у почетку била несигурна за следећи корак. Наиме, нису се усуђивали да предају оружје у руке активистима [[Национална конфедерација рада|Националне конфедерације рада]] и [[Генерални савез радника|Генералног савеза радника]], јер је и сама социјалистичка [[Шпанска револуција]] већ узела маха. Када су припадници градске милиције почели да масовно пребегавају Франковим снагама, Влада је одлучила да свима подели оружје. [[Долорес Ибарури]] „Ла Пасионарија“ тада је преко радија узвикнула ''Неће проћи!'' ([[Но пасаран]]) апелујући на грађане Мадрида да пруже отпор пучистима. У међувремену су нацистичка Немачка и фашистичка Италија послале Франку авионе и оклопне јединице за напад на Мадрид, док је Легија Кондор деловала независно од Франкових официра.
 
Франков генерал [[Емилио Мола]] напао је Мадрид 8. новембра 1936. са 20,000 војника, док су Републиканци имали 12,000 у Карабаншелу и 30,000 војника за главни удар националиста код Касе дел Кампо. Истог дана у Мадрид је стигла [[Једанаеста интернационална бригада]] од 1900 бораца, чин који је имао охрабрујући ефекат на браниоце Мадрида.<ref name="COLODNY">''[http://web.usal.es/~iea/Texts/WebQuests_Americans/Unit_6/Bessie_Text_4_6.PDF The International Bridgades]'' - Colodny, Robert G. Accessed 2008-05-12.</ref><ref>Beevor, p137</ref> Два дана после, са Арагонског фронта стигли су и анархистички борци под командом [[Буенавентура Дурути|Буенавентуре Дурутија]]. Дана [[19. новембра]], националисти су извршили последњи фронтални напад на град, након чега су се одигравале огорчене борбе по градским улицама. Упркос снажном отпору републиканаца и [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]], националисти су заузели већвећи део Универзитетског града, али даље нису прошли. Њихов план да брзо заузму Мадрид није успео захваљујући жестоком отпору републиканаца. Видевши да заузеће Мадрида није успело, Франко је наредио да се започне с бомбардовањем града (''„Радије ћу да уништим Мадрид, него да га оставим у рукама марксиста“''). Немачки бомбардери бацали су бомбе на град од 19. до 22. новембра. Упркос томе, страдање становништва града није било велико, погинуло је око 2,000 људи.<ref name="TIMEAPRIL1937_2">[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,757549,00.html "Chewed Up"] - ''[[Time (magazine)|Time]]'', Monday, 5 April 1937</ref>
 
Фронт се стабилизовао у децембру 1936, а протезао се преко реке Манзанарес у Универзитетском граду, преко парка у Каси дел Кампо и преко улица четврти Карабаншел.
Ред 30:
Током [[1937]], одиграле су се две велике битке у близини Мадрида, [[битка на Харами]] (јануар – фебруар 1937) и [[битка код Брунете]] (јул 1937). Битке код Гуадалахаре у марту и Теруела у децембру 1937. одиграле су се у даљој околини Мадрида (60 км северозападно), али су биле део Франкове кампање да заузме главни град.
 
Опсада града се заоштрила током 1938. године, пошто је становништво имало све мање хране, топле одеће, муниције и оружја. Франко се ипак није одлучио за фронтални напад, него за тактику полаганог исцрпљивања. Републикански отпор заказао је на свим фронтовима до пролећа 1939, те је постало очигледно да ће ускоро попустити и одбрана Мадрида. Републикански премијер [[Хуан Негрин]] и поједини министри-комунисти залагали су се за борбу до краја, док је с друге стране официр [[Сегисмундо Касадо]] твбрдиотврдио да треба разговарати о примирју с Франком. Дана [[5. март]]а, Касадови људи ухапсили су официре комунисте, свргнули Негрина и основали Веће народне одбране које је требало преговарати с Франком о мировним условима. Франко је међутим инсистирао само на безусловној предаји и [[26. март]]а наредио напад на Мадрид. Републиканска одбрана се срушила [[27. март]]а, а наредног дана националистичке трупе контролисале су цео град. Упркос Касадовим напорима, Франко је од 1939. до 1943. године наређивао хапшења и стрељања великог броја бивших републиканских војника и њихових породица.<ref>Jackson, Gabriel. The Spanish Republic and the Civil War, 1931-1939. Princeton University Press. 1967. Princeton. pp. 539</ref>
 
== Види још ==