Отворите главни мени

Промене

После повратка у земљу био је распоређен у инжењерско одељење министарства војног где је за кратко време направио пројект за формирање прве балонске чете у српској војсци. Пројект је одложен а Милетић је прекомандован у Ниш где је постављен за командира 3. пионирске чете, где је службовао од 1. 04. 1903. до 1. 01. 1904. године. Целу 1904. годину до 1. 05. 1905. године је био на месту ордонснс официра Краља Петра I, на овом месту Милетић је имао прилике да упозна тадашњег Министра војног војводу Радомира Путника са војним ваздухопловством. Након престанка службе на двору Милетић је постављен у железнички одсек главног генералштаба, где је поред редовне службе израдио пројект и правила голубије поште. У периоду до 1908 је у главном генералштабу радио на доста пројеката везаних за набавку разног инжењерског и техничког материјала.
 
Коста Милетић је био задужен за куповину првих балона за српску војску [[1909]]. године ради формирања [[БалонскаВаздухопловна четакоманда српске војске (Краљевине Србије)|балонске чете]]. Балонска чета је имала три одељења, за сваку армију по једно. Балони су купљени од фабрике Аугуст Редингер из Аугзбурга. Купљен је један везани змај-балон „Дракен“ и два сферна балона. Један је добио име „[[Србија (балон)|Србија]]“, а други „[[Босна и Херцеговина (балон)|Босна и Херцеговина]]“. Први лет српског ваздухоплова са српским ознакама се десио [[19. април]]а 1909. године, током преузимања балона, када је капетан Коста Милетић полетео балоном „Србија“.
 
[[Ваздухопловна команда српске војске (Краљевине Србије)]] је успостављена [[24. децембар|24. децембра]] [[1912]]. године. Команда је у својој формацији имала аеропланско одељење са 12 авиона, балонско одељење са два балона један везани и један слободни балон, водоничну централу (станицу за производњу водоника којим су се пунили балони) и вод голубије поште. Летачки састав су сачињавали командант мајор Коста Милетић, три официра и три подофицира обучених у Француској за пилоте током 1912. године. Први војни аеродром у Србији се налазио на Трупалском пољу крај [[Ниш]]а.