Стојан Јанковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.33.210.205 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
м Разне исправке |
||
Ред 20:
== Порекло ==
Стојан Јанковић је син [[Јанко Митровић|Јанка Митровића]] (1613—1659), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из [[Жегар]]а. Митровићи су се доселили заједно са другим Жегаранима 1647. у Будим код Поседарја на млетачкој територији.<ref name="Баштина двора Јанковића">''Баштина двора Јанковића'', Историјски музеј Србије, Београд 2006,
== Војни успеси ==
Ред 31:
Истакао се и у борбама у [[Херцеговина|Херцеговини]], а [[1686]]. је ослободио град [[Сињ]], [[Лика|Лику]] и [[Крбава|Крбаву]]. Годину дана касније ([[1687]]) је погинуо током напада на [[Томиславград|Дувно]].
Опеван је у [[Народна епска поезија|народној епској песми]] „[[Јанко од Котара и Мујин Алил]]“, „[[Женидба Стојана Јанковића]]“, „[[Ропство Јанковић Стојана]]“<ref>Епске народне песме, Ускоци,
== Породица и потомство ==
Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат [[Илија Јанковић]] борио се против Турака, а млетачка власт није успела да га уклопи у свој војно-управни систем. Одметао се у време мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског [[велики турски рат|пораза код Беча]]. Предводећи своје чете учествује у походима на Лику и Босну. Отровали су га [[Млетачка република|Млечани]] 1693. године.
Други, најмлађи брат Стојана Јанковића, [[Завиша Јанковић]] (1649—1702), сердар, каваљер св. Марка, сердар Котара, капетан Обровца, челник морлака, водио је ратне походе у Лику и Босну и доводио десељенике у Далмацију. Посебно се истакао у освајању Книна и Сиња, где је и рањен. Био је у вези са српским патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Имао је велико имање, млинове, куће и дућане, а пред крај живота купио је пола острва Олиба. Његова кћерка Јелена удала се за грчког потпуковника Теодорина Деде, који је понео име Митровића и њихове титуле, пошто није остало више мушког потомства од браће Јанковић-Митровић. Линија Јанковић - Деде наставила имала је мушко потомство до Илије Деде Јанковића (1818—1874), чија кћерка Олга се удала за Владимира Десницу па су Деснице наследиле породицу Деде Јанковић. Син Владимира и Олге Деснице је Урош Десница, одликован витештвом (каваљерством), сенатор, члан Српске странке у Далмацији и др, који је са Фани Луковић из породице Луковића из Прчња, имао сина [[Владан Десница|Владана Десницу]].<ref name="Родослов Јанковића и Десница">''Родослов Јанковића и Десница'' вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006,
== Занимљивости ==
| |||