Бели Тимок — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 6:
| опис_м = Слив Тимока
| дужина = 51
| висина_извора =
| висина =
| проток =
| површина површина_слива = 2.190
| извор =
| ушће = [[Тимок]]
Ред 18:
| пловност =
}}
'''Бели Тимок''' је река у источној [[Србија|Србији]] која настаје код [[Књажевац|Књажевца]] спајањем [[Сврљишки Тимок|Сврљишког]] и [[Трговишки Тимок|Трговишког Тимока]], одатле тече на [[север]] паралелно са границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]] на [[исток]]у и планином [[Тупижница|Тупижницом]] на [[запад]]у. Код града [[Зајечар]]а Бели Тимок спаја се са [[Црни Тимок|Црним Тимоком]] са којим чини [[Тимок|Велики Тимок]] или само [[Тимок]]. Бели Тимок има дужину од 49 -{km}- (са Сврљишким 115 -{km}-). Слив Белог Тимока захвата површину 1.096 km². Раније је био познат под називом ''Књажевачки Тимок''.
 
Долина му је широка и густо насељена. Ширина прелази 1 500 м. Река тече и образује меандре, који успоравају отицање и изазивају изливање воде приликом отапања снега у сливовима њених саставница, као и после јачих и дужих киша. Код села [[Вратаница]] усекао је 5 km дугу у 190 м дубоку [[клисура|клисуру]], која је граница између Књажевачке [[котлина|котлине]] на југу у Зајечарске котлине на северу. Просечан годишњи протицај код Књажевца је 11,7 m³/с, а код [[Зајечар]]а 17 m³/с. Највећи забележени протицај на ушћу био је 254 m³/с, а најмањи 0,125 m³/с. Речна мрежа у сливу Белог Тимока густа је и износи 873 м/km², али велики борј притока пресуши нарочито током лета. Међу њима највеће су [[Јелашничка]], [[Коритска]], [[Селачка река|Селачка]], [[Грилшка]] и [[Лубничка]] река Главне притоке су Јелашничка и Коритска река с десне и Грлишка и Лубничка река с лева стране. На Грлишкој реци изграђено је вештачко језеро запремине 12 милиона кубних метара, његова основна функција је снабдевање водом града [[Зајечар]]а.