Операција Оверлорд — разлика између измена

Черчил и Британци су желели да по сваку цену избегну фронтални напад карактеристичан за [[Први светски рат|Првог светског рата]]. (Нажалостна жалост, Черчилов покушај да заобиђе немачку одбрану у Првом светском рату довео је до пропасти Галипољске кампање, што су амерички планери стално истицали.). Черчил је сматрао да је на немачку тврђаву Европа најбоље ударити са југа где је снажни покрет отпора (мисли се на Југословенске партизане) представљао одличну основу за даље напредовање савезничких снага ка [[Беч]]у, а одатле и ка самом срцу Немачке. Британци су сматрали да је овакав план такође омогућавао ограничавање даљег совјетског напредовања у Европи. Међутим, амерички планери су сматрали да је инвазију потребно извршити на локацији која је најближа најснажнијем савезничком упоришту. Били су неумољиви у својем ставу и јасно су ставили до знања да је то једина опција коју су спремни да подрже. Првобитно су сачињена два предлога операција: први предлог је била Операција Слеџхемер, која је предвиђала инвазију у [[1942]]. год., а други је била Операција Раундап, која је предвиђала инвазију у [[1943]]. год. Од два понуђена плана, изабрана је Операција Раундап којој је промењено име у Операција Оверлорд, а време њеног почетка је померено за 1944. год.