Неродимка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 6:
| опис_м =
| дужина = 29
| висина_извора =
| висина =
| проток = 0,9
| површина површина_слива = 209
| извор =
| ушће = [[Ситница]] / [[Лепенац]]
Ред 24:
 
Текући ка истоку Неродимка пролази кроз село [[Горње Неродимље]] настављајући даље према Урошевцу.
[[Датотека:Brana na Nerodimki.jpg|мини|лево|250п|Брана на Балићком Пландишту]] Након 6-7 километараkm од ''Састава река'', на 2 км северозападно од града, на месту званом ''Балићко Пландиште'', код села [[Балић]] у кориту реке подигнута је брана. Један део воде прокопаним јазом одводи се према истоку ка граду (леви крак), док остатак, под називом ''Стара Река'' (десни крак), наставља да тече својим природним коритом ка југу до [[Качаник]]а где се улива у [[Лепенац]], а преко [[Вардар]]а иде до [[Егејско море|Егејског мора]].
 
Леви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог ''Теразија'' где се и сам некада рачвао у два дела. Према северу се одвајао леви ''црноморски крак'' одводећи воду Неродимке у [[Сврчинско језеро]], које се простирало северно од града, између села [[Сазлија (Урошевац)|Сазлије]] и [[Рабовце (Урошевац)|Рабовца]], па је познато и под називом [[Сазлијско језеро]] али и [[Рабовачко блато]]. Није познато када је настало але је опстајало захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из [[Сливовка|Сливовке]] и [[Сазлијска река|Сазлијске реке]]. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. У језеру је у то време постојало острво (има доказа да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација [[Сврчин]]а, једног од [[дворац]]а [[Немањићи|Немањића]] у коме је Цар [[Стефан Душан|Душан]] крунисан за краља 8. септембра 1331. Језеро је као водена препрека пружало заштиту дворцу од нежељених гостију, а његово постојање и значај потврђује чињеница да је било уцртано и на мапама путописаца из тог периода.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро препуштено дејству природних сила почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочвару. Иако одвојена од матичног тока Неродимка наставља да прихвата воду дојучерашњих притока језера и да дренира остатке језерске воде оформивши корито на његовом некадашњем дну. Језеро постепено нестаје, а овај крак Неродимке продужава свој ток до села Рабовца где се улива у Ситницу. Ситница се код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] уливала у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав]]а одлазила све до [[Црно море|Црног Мора]], чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.