Грб Српског царства — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 3:
[[Датотека:Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg|300п|мини|десно|[[Балкан]]ске земље [[1350]]. године, према мишљењу [[Густаво Дросјен|Густава Дросјена]]]]
 
Према мишљењу [[Александар Соловјев|Александра Соловјева]] и других познатих хералдичара,<ref>'''Solovjev, A''': ''Glasnik Zemaljskog muzeja 1954; - Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku'' </ref> почеци [[српска хералдика|српске хералдике]] у [[XIV вијек]]у су врло скромни и средином тог вијека једва да се јављају први покушаји владалачких грбова, који су истовремено и грбови држава. Прве, доста скромне, податке о грбовима [[Средњи вијек|средњовјековних]] [[Јужни Словени|јужнословенских земаља]] налазимо у „Путу око свијета“, једног шпанског фратра из [[1330]]. године.<ref>'''Josip Smodlaka''': Zemlje Južnih Slovena i njihovi grbovi oko god.1330 u „Putu oko svijeta“ jednoga španjolskog fratra. Split 1931. (II. Prilog Vjesniku za arheologiju i Historiju Dalmatinsku, sv.L. 1928-1929 god.), str. 6-7 i 25.</ref> Ти грбови су били доста нестални, а што се тиче грбова провинција и властеоских кућа [[Српско царство|Српског царства]], Соловјев одбацује њихово постојање у овом периоду.
 
Најпознатији грбови који се приписују '''Српском царству''' и његовим владарима су:
Ред 19:
[[Датотека:COA Serbian Kingdom (1331-1345).png|десно|180п|мини|Грб [[Српско краљевство|Средњовјековне Краљевине Србије]]]]
 
Први познати грб Душановог краљевства је онај који су описали и илустровали каталонски картографи на основу својих запажања приликом посјете тадашњој Србији. Овај грб је преузет са заставе тадашње Србије из [[1339]]. године у [[портолан]]у [[Каталонија|каталонског]] [[картограф]]а, Душановог савременика, [[Анђелин Дулсерт|Анђелина Дунсерта]]. На њему је приказано краљевство Душана Немањића са његовом престоницом [[Скопље]]м, над којим се вијори златни [[застава|барјак]] са црвеним двоглавим орлом.<ref>'''Бранко Марушић''': ''О основним питањима српске хералдике'', Београд, 2005.</ref><ref>'''Александар Соловјев''': ''Историја српског грба и други хералдички радови'', Београд, 2000. </ref>
 
Овај грб је најстарији познати грб који се приписује Српском царству. Он приказује црвеног [[двоглави орао у хералдици|двоглавог орла]] на златној позадини. Сматра се да су [[Немањићи]] грб двоглавог орла преузели од [[Византијско царство|Византије]]. Двоглави орао се и касније појављује у [[српска хералдика|српској хералдици]], али у другачијој композицији боја.
Ред 31:
У вријеме [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], користио се црвени двоглави орао на сребрној позадини, а у вријеме Српског краљевства под [[Стефан Душан|Стефаном Душаном]], позадина је била златна (као у претходном примјеру). Проглашењем Српског царства дошло до инверзије боја и појављује се грб са бијелим орлом на црвеној позадини. Управо због ове инверзије која је урађена за вријеме цара Душана, постоје мишљења хералдичара да је грб, ког данас називамо династичким грбом Немањића, највјернији приказ грба Српског царства.
 
На сачуваним печетима, као што је печат краља [[Твртко Котроманић|Твртка Котроманића]] на писмима [[Дубровачка република|Дубровчанима]], се јасно види грб Немањића са десне стране,<ref> '''L.V.Thalloczy''': „Studien zur Geschi Bosniens und Hercegovinas im Mittelalter“, Leipzig und Wien 1914, str. 275-276.</ref><ref>'''Алекса Ивић''': „Стари српски печати и грбови“, Нови Сад 1910. pp. 20, слика бр. 17. </ref> али без дефинисаних боја и без периферија. Грб са овим бојама ће тек касније постати познат као династички грб Немањића.
 
== Грб Немањићког царства према илирским грбовницима ==
Ред 73:
{{Посебан чланак|Грб Трибалије}}
 
Мотив црне вепрове главе рањене по косини, стријелом на сребреном пољу је један од најстаријих грбова приписаних [[Србија|Србији]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/g/images/ustan_zastava.jpg Устаничка застава] Званични сајт града Београда</ref> <ref>Имус: [http://www.imus.org.rs/kiki%20zastave%202_files/image002.jpg Заставе]</ref> Прво познато приписивање овог грба Србији је оно у [[Зборник „Сабор у Констанци“|Зборнику „Сабор у Констанци"Констанци“]] [[1415]]. год. гдје се јавља као грб Српског царства или грба цара Србије.
 
Касније, овај мотив се јавља и на једном [[грб Стефана Лазаревића|грбу деспота Стефана Лазаревића]], али и у неким грбовницима широм [[Европа|Европе]], гдје се њим означава територија Србије. У вријеме [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] грб постаје популаран код устаника. На заставама устаника често су били грбови [[Србија|Србије]] и [[Трибалија|Трибалије]], као и на [[Карађорђе]]вом [[печат]]у, печату [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета]] и [[војводе|војводским]] [[застава]]ма), али од тада као симбол не цијеле, већ првенствено централне Србије - [[Шумадија|Шумадије]] <ref>Крагујевац [http://www.kragujevac.org.yu/uprava/ogrbu.htm О грбу Званични сајт града Крагујевца]</ref> и на црвеној подлози.