Вуколај Радоњић — разлика између измена

За гувернадура је формално изабран [[15. мај]]а [[1804]]. године на општенародној скупштини, две године после смрти свога оца. На Уговору проглашења уједињења између [[Бока Которскакоторска|Боке]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] у [[Доброта (насеље)|Доброти]], 29. октобра 1813. године поред потписа владике [[Петар I Петровић Његош|Петра I]] стоји потпис гувернадура Вуколаја Радоњића у име целе Црне Горе и [[Седморо брда|Брда]], као и осталих главара других општина.

Вуколај је командовао са одредом од 3.000 људи у боју код утврде Тројице-Котор у протјеривању [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеонових]]ових војника.

'''* О свечаној гувернадуровој ношњи:''' Она се састоји из некаквог кратког капута од свиле боје неба, проткане на предњем дијелу масивним златним токама које су тако распоређене да личи на жичану кошуљу, и из кратког огртача шпанског кроја од грубе црвене свиле; закопчава се на класичан начин, коплама или златним веома великим округлим дугмадима. Иста таква одјећа и у истој боји, носи се и зими, али је од сукна. На глави носи округлу капу која је прииком важнијих свечаности и зависно од њиховог значаја украшена бијелим или црним перима. Појас му је од тамно црвене свиле на којој је златом извевено [[ловор]]ово и маслиново сплетено лишће. Његове кратке панталоне су врло широке, као код Турака. У струку су причвршћене каишем мјесто дугмадима. Носи свилене или памучне чарапе, зависно од разних пригода; појављује се час у чизмама, а час у закопчаним ципелама; често је и у опанцима, али још чешће у папучама, обући која је уобичајена код Турака, а које по свом облику, донекле, личе нашим (француским) папучама. Као и сви остали, [[гувернадур]] је стално наоружан пушком, ханџаром, ножем дугим око двије стопе или малом сабљом и са два револвера затакнута за појас. Његово оружје је лијепо и врло скупоцјено. Одликован је руским орденима [[Св. Ђорђа]] и [[орденом Св. Ане]] другог реда. Крстови ових ордена су неописивог савршенства, украшеним драгим, веома сјајним камењем, драгоцјени поклон великог [[монархија|монархмонарха]]а, који на тај начин потврђује своју дарежљивост. Све то скупа лијепо пристаје гувернадуру. Међутим, врло је чудно виђети обученог у шпањолску ношњу владара једног народа који носи сасвим другачију одјећу, нема никакве везе са [[Шпанија|Шпанијом]] и усвојио је правило да сви морају носити народну ношњу. Тражећи објашњење, питао сам да ли за ту околност треба захвалити неком политичком мотиву, да ли је узрок томе неки догађај везан за историју земље или је то слободан избор. Одговорили су ми да су, прије више од два вијека (дакле, крај [[16. век|XVI вијеквијека]]а или почетак [[17. век|XVII вијеквијека]]а ), Богданови (Вуколајеви) преци упутили из [[Котор]]ске луке у Шпанију једну лађу коју је израдио неки [[капетан]] – члан њихове породице, и да су је снабдјели поклонима за управитеља луке у којој је требало лађу крстити; у повратку на лађи су примили разне предмете, а међу њима и једну врло раскошну шпанску ношњу; та [[ношња]] се много допала, како због лијепих боја тако и због златом везене лијепе кошуље, па је ондашњи гувернадур, видјећи одушевљење народа, сматрао за корисно да је он прихвати. Отада се њена употреба и раширила. Очигледно, садашњи гувернадур је схватио да треба водити рачуна и о свом спољашњем изгледу да би се придобило поштовање народа. Гувернадур Богдан (Вуколај) поступа тако и из других разлога; лојалност и љубав према народу учвршћује му народну оданост. Било како било, мислим да сам открио и неке друге разлоге који су ме навели да закључим да постоје и други поводи за овакву гувернадурску ношњу. Познато је да су Шпанци дуго господарили далматинском обалом од [[Шибеник]]а до [[Албанија|Албаније]], да су се населили на граници [[Влашка|Влашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] да би на тај начин осигурали своју побједу у свим нападима са тих страна; да су, између осталог, на територији [[Херцег Нови|Херцег Новог]] подигли једно важно [[тврђава|утврђење]] које се и данас зове [[Спањола]]; а како нема сумње да су [[Црногорци]], или бар њихови главари, имали везе са шпанским вођама, они су прихватали њихову ношњу, или им је послужила као модел. Све дотле црногорски гувернадури носили су [[гуњ]]еве – кратке кабанице – који представљају праву националну ношњу без других украса сем појаса, однедавно познате под именом [[струка]].

'''* О породици гувернадура''': Гувернадурова браћа немају никакво обиљежје које би их издвајало од осталог свијета. Има их шест, сви су јунаци и у најважнијим догађајима улијевају народу страх и поштовање. Ово је најбројнија породица. Сам гувернадур има седморо дјеце која су подигнута у родитељском дому. Његова супруга брине о породици као добра господарица; браћа, сестре и јетрве живе сви заједно у гувернадуровој кући. (У фусноти на страни 36, Виала биљежи: Првог дана по доласку примјетио сам да сва дјеца у гувернадуровој кући на себи имају кратке капутиће или прслуке од свиленкасте тканине разних боја међу којима се истиче тамно-црвена. Међутим, дјеца су била босонога и гологлава, чучала су око огњишта покривеног пепелом. Сјутрадан су била другачије обучена). Не треба помислити да овај владар живи у раскошној палати, да има стражу и сјајан [[дворац|двор]]. Ништа од свега тога није потребно да би га народ поштовао; он влада својом правичношћу и држањем које свако цијени. Нема никакве разлике измедју овог једноставног управљања и владавине великих царева! Ипак, гувернадурова кућа је много пространија и удобнија од осталих кућа; више се имало разумијевања када је грађена; она, у ствари, подсјећа на кућу неког нашег (француског) богатог посједника; нијесам, ипак, могао да се обуздам и да не изразим своје чуђење због толике једноставности; он је то примијетио и једног дана ми љубазно рекао: „Желио бих да могу да те примим достојније. Истина је, мој дом нема ничега што подсјећа на палату владара једне земље. Али, то није важно, ја сам срећан због овог поретка“. - „У палатама не живе они најсрећнији“ - рекао сам. „Код вас сам се досад осјећао врло угодно; ваш однос према мени и ваша пажања одговарају мојим принципима и више ми се допадају од оне извјештачене љубазности којом вас обасипају у најбогатијим дворовима. Овдје сам спавао мирним сном јер сам вјеровао да је ваше добро расположење израз пријатног осјећања способности пружања гостопримства“. Гувернадур је похвалио мој одговор и рекао много љубазних ријечи које су показивале правичност и префињеност његових запажања, јер он је много путовао по Сјеверној и [[Источна Европа|источној Европи]], али ја о томе нећу овдје говорити јер то је ван мог домена. Као и [[епископ|владика]], [[гувернаду]]р живи од личних прихода. Они се састоје у земљишном посједу, бројном стаду и једним дијелом, приходу од риболова. Кажу да добија и годишњу ренту од [[Русија|Русије]] у износу од 6000 [[дукат]]а. Ја не бих могао то да потврдим јер сам из једног разговора са гувернадуром, чини ми се, схватио, мада он није то потврдио, да ствари не стоје тако. Било је природно да искористим свој боравак на [[Његуши|Његушима]]ма да бих прикупио податке о облику владавине у Црној Гори; најбоље је било да се обратим човјеку који је једна од првих личности и чија фамилија већ дуго вријемена обавља у земљи најодговорније дужности. Најтачнија обавјештења у том погледу дао ми је гувернадур.

* [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/ujedinjenje_crne_gore_i_boke_kotorske_1813_1814.htm] Академик Бранко Павићевић „Уједињење Црне Горе и БокеБока Которскекоторске - Рад заједничке владе 1813-1814.