Бачки Петровац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 24:
== Историја ==
[[Датотека:Bački_Petrovac,_Evangelical_Church.jpg|мини|лево|200п|[[Евангелистичка црква у Бачком Петровцу]]]]
На територији насеља Бачки Петровац већ у [[Праисторија|праисторијско доба]] постојала су [[Насеље|насеља]] а најстарији помен је из [[13. век]]а када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из [[15. век|15.]] и [[16. век|16.]] као и [[17. век]]а. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били [[Мађари]] и [[Срби]]. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем [[16. век]]а 28 [[породица]]. У време устанка
У првој половини [[18. век]]а дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. [[1747]]. доведени су први [[Словаци]] у [[Бачка|Бачку]] на имање Чарнојевића у [[Футог]]у где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и [[19. век]]у овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало [[Гложан]] и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из [[1772]]. године из времена [[Марија Терезија|Марије Терезије]] и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У [[18. век|18.]] и 19. веку постаје највеће словачко [[насеље]] у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у [[Срем]] и за време [[Други светски рат|рата]] у [[Чехословачка|Чехословачку]]. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.
| |||