Опсада Мадрида — разлика између измена

Опсада града се заоштрила током 1938. године, пошто је становништво имало све мање хране, топле одеће, муниције и оружја. Франко се ипак није одлучио за фронтални напад, него за тактику полаганог исцрпљивања. Републикански отпор заказао је на свим фронтовима до пролећа 1939, те је постало очигледно да ће ускоро попустити и одбрана Мадрида. Републикански премијер [[Хуан Негрин]] и поједини министри-комунисти залагали су се за борбу до краја, док је с друге стране официр [[Сегисмундо Касадо]] тврдио да треба разговарати о примирју с Франком. Дана [[5. март]]а, Касадови људи ухапсили су официре комунисте, свргнули Негрина и основали Веће народне одбране које је требало преговарати с Франком о мировним условима. Франко је међутим инсистирао само на безусловној предаји и [[26. март]]а наредио напад на Мадрид. Републиканска одбрана се срушила [[27. март]]а, а наредног дана националистичке трупе контролисале су цео град. Упркос Касадовим напорима, Франко је од 1939. до 1943. године наређивао хапшења и стрељања великог броја бивших републиканских војника и њихових породица.<ref>Jackson, Gabriel. The Spanish Republic and the Civil War, 1931-1939. Princeton University Press. 1967. Princeton. pp. {{page|1967||pages=539}}</ref>