Живадин Стевановић — разлика између измена

Живадин Стевановић је био човек са извишеним осећањима за отаџбину и у својим стиховима је опевао праистинску тежњу нашег човека за слободом.

Његова поезија је човекољубива, опевана пуним срцем, духовно неодвојива од народа. Чист језик, леп стил, јасноћа и језгровитост одлика су његовог поетског израза. Његова реч, језик, израз о човеку о коме пише, повезују га са најбољим представницима реализма. Истрајан лирски летописац сеоског живота, завичајних гружанских предела, људи, обичаја, остао је традиционалан у изразу налазећи пут до људских срца. Радост живљења и радост сазнања сродили су тврду сељачку руку са хартијом, па су тако настала и Живадинова дела родној Гружи. Брилијантног ума и личности, космополита уживао је углед великих људи тога времена. Очарао је Нушића, Растка Петровића. Завредио је пажњу Богдана Поповића и Симе Пандуровића. Водио је разговоре са Ивом Андрићем. Пријатељ му је био врсни новинар тог времена Предраг Милојевић. Пар комплимената је добио од песникиње Десанка Максимовић. У кућу га је примио Мирослав Крлежа и сјајни хрватски песник Јуре Каштелан који му је писао предговор за књигу. Упознао је Илију Ернебурга, Максима Рилског, Николу Теслу.

 

Живадин је имао у свом дворишту једну кућицу са посебном просторијом у којој је био кревет, сто, столица и библиотека са много књига. Говорио је да се та кућица никада не закључава, да у њу може да уђе сваки путник, намерник, да се одмори, да прочита шта га интересује а у кући ће се увек наћи нешто да се поједе и попије.