Манастир Ђурђеви ступови — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
:''За манастир у Црној Гори погледајте [[Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора)|Ђурђеви ступови (Црна Гора)]]''
 
{{УНЕСКО кутијица
[[Датотека:Djurdjevi stupovi-Maketa03.JPG|мини|десно|200п|Макета манастира у манастирском музеју]]
[[Датотека:Tabla na zidu - Ulaz u manastir Stupove.JPG|мини|десно|200п|Плоча на улазу која обавештава да је манастир под заштитом државе]]
'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[Српска православна црква|СПЦ]], посвећен [[свети ЂорђеГеоргије|светом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Манастир је уврштен у [[Светска културнасветска баштина|светску културну баштину]] и под заштиом је [[УНЕСКОУнеско|УНЕСКО-а]]<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.
 
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве [[Светисвети ЂорђеГеоргије|светог Ђорђа]] са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - ''Ђурђеви ступови''.
 
== Историја ==
[[Игуман]] манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу [[Црква (грађевина)|цркве]] а сам манастир је спадао у краљевске манастире у [[13. век|тринаестом веку]]. Манастир је изграђен на крунским поседима династије [[Немањићи|Немањића]] и располагао је знатним властелинством<ref name="Ступови"/>.
 
Други ктитор манастира био је [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] који је доградио манастирску цркву и осликао њену [[припратанартекс|припрату]]. Он је из [[Срем]]а, где је живео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту [[сахрана|сахрањен]] [[1316]]. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео [[1689]]. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 [[монахмонаштво|монаха]]а који су чинили братство напустили манастир и пред [[Турци]]ма побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали<ref name="Ступови"/>.
 
У другој половини [[20. век|двадесетог века]] почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између [[1960]]. и [[1982]]. године у оквиру великог пројекта везаног за [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћане]], који су скупа од [[1979]]. године уврштени у [[УНЕСКОУнеско|УНЕСКОву]]ву листу светске културне и природне баштине.
 
== Архитектура ==
[[Датотека:Djurdjevi stupovi03.JPG|мини|десно|200п|Манастирски конак]]
[[Датотека:Djurdjevi stupovi-Muzej06.JPG|мини|десно|200п|Унутрашњост музеја - експонати]]
Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[Византијавизантијско царство|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашки стил|Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[Сбија|Србије]]<ref name="Ступови"/>.
 
Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле - ступови, бочни [[вестибили]], елипсаста [[купола]], неправилан облик [[олтар]]ског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве<ref name="Ступови"/>.
 
== Фреске ==
Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. Међутим о њему се знапреко старих [[фотографија]] које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања (Н. Л. Окуњев). После [[Други светски рат|Другог светског рата]] један део декорације и [[фрескефреска|фресака]] је скинут са зидова и пренет у Народни музеј у [[Београд]]у<ref name="Ступови"/>.
 
У полукалоти се налазио [[Исус|Исус Христос]] Сведржитељ окружен [[анђелианђео|анђелима]]ма. Зидне површине куполе биле су осликане фигурама пророка [[Пророк Илија (пророк)|Илије]], [[Јелисеј (пророк)|Јелисеја]], [[Пророк Данило (пророк)|Данила]] и Захарија Млађег, док су изнад пророка Данила били [[свети Азарије]] и [[Ананија]]<ref name="Ступови"/>. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти [[Апостол Лука Јеванђелиста|Лука]] и [[Апостол Марко Јеванђелиста|Марко]], између њих [[света Керамида]], а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим празницима и сценама Христових страдања: [[Сретење Господње|Сретење]], [[Крштење Исуса Христа|Крштење]], [[Духови (празник)|Духови]], [[Васкрсење Лазара]], [[Цвети]], [[Преображење Господње|Преображење]], [[Издајство Јудино]], [[Велика Госпојина|Успење Пресвете Богородице]], [[Распеће]] и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја [[светитељисветац|светитеља]]. На потрбушју лука пролаза из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили [[свети Пров]], [[свети Тарах|Тарах]] и [[светиАндроник АндроникПанонски|Андроник]] а испод њих свети [[АпостолСвети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]<ref name="Ступови"/>.
 
== Конак ==
Године 1999. године започета је обнова манастирског конака. Приземни делови конака су обновљени старом техником зидања у камену, док је спратни део такође од камена, али са сигом на унутрашњој страни дворишта, како би се означио нови део конака, који само прати основни облик старих конака, али не представља и њихову рестаурацију. Конак је сада потпуно обновљен и у њему живи 7 монаха и искушеника. Тренутно се прикупљају средства за потпуно обнављање и реконструисање цркве Светог Георгија и њених кула ступова у њиховој пуној висини<ref name="Ступови"/>.
 
Потпуна обнова манастира почела је на пролеће [[2001]]. године са благословом Његовог Преосвештенства Владике рашко-призренског и косовско-метохијског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова [[Свети ЂорђеГеоргије|Светог Ђорђа]].
 
== Референце ==
1.572.075

измена