Игуманија Макарија (Обрадовић) — разлика између измена

Рођена је 1940. године у Сталаћу од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прелази у банатско село Баваниште крај Ковина. Ту упознаје личког досељеника Милу Ранисављева – Теслу да би, након венчања, породица прешла да живе у Ковин. Четири сестре добијају 1949. године још једну, Даницу. Мајка Видосава се запошљава у ковинској Болници као куварица, док је отац радио у Смедереву као жељезнички радник.Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У Београду уписује природно – математички факултет, одсек за хемију, и завршава га у року. На факултету ради као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у Љубљану где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбија понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и враћа се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Једно време била је и члан Комунистичке партије, али веома рано одбацује ту идеологију и, вођена љубављу према православној вери, постепено најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарског владике патријарха Германа, прелази под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно одлази у грчки манастир Ормилију на Халкидикију и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постаје монахиња. У Солуну завршава и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом савладава и грчки језик. У Ормилији, на инсистирање игуманије манастира, почиње да се бави иконописањем и открива да поседује ванредан дар који касније наставља да развија.По повратку у Србију дуго је била без „свог“ манастира, али онда одлази у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обнавља га, подиже нов конак и звоник, уводи струју, телефон, формира иконописачку радионицу и постаје омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и тамошњу цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, Франфуркту, Чикагу..Ради заједно са монахињом Антонином која уз њу такође постаје врстан иконописац. Написала је и неколико књига, а последњу је посветила свом духовном оцу.