Википедија

Карикатура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: et:Karikatuur
Нема описа измене
Ред 4:
Истина, деформисани, наказни прикази познати су још од [[антика|антике]] и [[средњи век|средњег века]] али та ликовна остварења делују пре свега гротескно или апсурдно и не налазе се по правилу ни у каквој вези са неким догађајем или личношћу. Тек контекстуална веза са неким актуелним догађајем чини модерну карикатуру оним што она јесте. Основна претпоставка за карикатуру је због тога увек нека одређена друштвена чињеница, која намерним претеривањем разоткрива у својој противречности или се оптужује- управо карикира, често у спрези са хуморно-духовитом, подсмевајућом потком, понекад међутим и уједајући злобно и саркастично али и са ставом погођености и меланхоличности. У сваком случају карикатура садржи осмишљен коментар теме која се разматра.
[[Слика:Tarantino.jpg|мини|200п|лево|Карикатура [[Квентин Тарантино|Квентина Тарантина]]]]
Портретско представљање у карикатури са снажним истицањем маркантних црта лица углавном појачава до смешног као што се то може видети у чувеној Метаморфози грађанског краља [[Луј Филип Орлеански|Луја Филипа]]. коју је насликао [[Шарл Филипон]] ([[1802]]. - [[1862]].) и у којој се крушколико лице монарха корак по корак претвара у крушку. Као претача таквих физиогномских претеривања могу се сматрати Гротескне главе [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]] који се могу схватити као прикази супротности идеално лепог људског лика ренесансе а као студије анализирају променљивост и могућност сликарске конструкције људског лица. Прве карикатуре које су повезане са конкретним особама срећу се у бароку код Корачија и Ђанлоренца Бернинија. Оне су међутим биле намењене за приватну употребу.
 
Критиковање друштвене беде у оквиру приказа у сликама било је од времена реформације уобичајно на лецима који се могу означити као претече политичке карикатуре и сатире у сликама. Пре свега је енглез [[Вилијам Хогарт]] учинио популарним изражајни облик друштвене сатире у својим графичким циклусима ''The Rake‘s Progress и Marriage a la mode'' из [[18. века]]. При крају епохе рококоа настајали су политички интендирани Капричи и Пошасти рата [[Франсиско Гоја|Франсиска де Гоје]] у којима он уз помоћ избора језивих призора оптужује околности епохе.
 
Стварно време процвата карикатуре био је међутим 19. век. То је углавном последица либералних политичких стремљења и развоја новинарства. У Француској су настајали сатирични магазини као ''La Caricature'' ([[1830]]. - [[1834]].) или ''Charivari'' за које су графичке предлошке прилагали [[Оноре Домије]] и Филипон. [[Енглеска]] је [[1841]]. добила сатирични магазин Панч који излази и данас. У [[Немачка|Немачкој]] је излазио часопис Летећи листови од 1844. у коме су објављиване и карикатуре [[Вилхелм Буш|Вилхелма Буша]].
 
Са [[Симплицисимус]]ом је [[1896]]. рођен у Минхену пацифистичко реформистички лист коме су печат дали уметници [[Томас Теодор Хајне]], [[Бруно Паул]] и [[Олаф Гулбрансон]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карикатура”