Смислио је очигледан и једноставан начин да измери обим Земље. Ератостен је знао да јена једногдан одређеноглетње данадугодневнице 22.јуна, када је Сунце у највишој тачки (подне), у Сиени (данашњи Асуан (?) различита литература наводи различита места), оно сасвим вертикално (његови зраци суобасјавају стизали до днадно једног дубоког бунара). Одредио је да се тог истог дана у Александрији,кадСунчеви језраци Сунцепадају упод својојуглом највишој тачки7°12', онои налазито подје углом50 од 1/50део круга јужно од његовог зенита, отприлике 7°12'. Знајући раздаљину између ова два места, а он је користио вредност од 5.000 стадија, могао је да израчуна дужинудужи једногну лучног степена. Према овим подацима би један степен износио око 700 стадија и тада би обим Земље био око 252.000 стадија. Уз претпоставку да је дужина Атичког стадиона била 185 метара, његов резултат за обим земље је око 4639.620816 -{km}-км. ОвајИ резултатпогрешио је око 16% већи од стварног, али је и наша рачуницаза само апроксимација и уз неке претпостављене193 вредностикм.
Међу другим открићима Ератостен је смислио метод за издвајање [[прост број|простих]] међу природним бројевима (познат као [[Ератостеново сито]]). Добио је побољшану вредност за нагнутост еклиптике (нагиб Земљине осе), и израдио прву мапу света засновану на меридијанима географске дужине и паралелама географске ширине. У старости је ослепео и, зато што више није могао да чита, извршио самоубиство.
