Пиревина — разлика између измена

2.778 бајтова додато ,  пре 13 година
нема резимеа измене
==Опис биљке==
 
Стабљике достижу висину до 150 cm и полазе са танких, чланковитих хоризонталних [[ризом]]а који се пружају у више спратова и веома су отпорни на смрзавање и сушу. Дужина ризома може да достигне и до 5000 km по једном хектару. На 1m² земљишта може се наћи око 25 000 пупољака и ризома чија тежина износи око 3kg. На усправним стабљикама налазе се листови и класови. Листови су голи и на лицу храпави, а лисни рукавци могу да буду длакави или голи. [[Цваст]] клас састоји се од јајасто-ланцеластих класића који су распоређени у два реда и окренути пљоснатом страном ка оси цвасти. [[Плод]] је дужине 6-7 mm и покривен длакама.
Стабљике достижу висину до 150 cm и полазе са танких хоризонталних [[ризом]]а
 
==Станиште==
 
Пиревина је [[космополит]]ска биљка умерене зоне и веома је жилава и отпорна тако да ју је као [[коров]] тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте поред путева по шипражју, међама и др.
 
==Хемијски састав дроге==
 
Као [[дрога фармација)|дрога]] користи се ризом (''[[Graminis rhizoma]]'', сладуњавог укуса, који се сакупља у јесен или рано пролеће и садржи:
* угљене хидрате (око 8%)
* слуз (око 10%)
* [[органске киселине]]
* мало етарског уља
* сапонине, који су недовољно истражени
* гуму
* цијаногене [[гликозид]]е и др.
 
==Употреба==
 
Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за [[гихт]] и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика [[дијабетес]]а.
 
 
'''Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.'''
 
 
 
 
* Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
* Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
 
{{радови у току}}
 
 
 
{{commons|Elymus repens}}
 
{{клица-биљке}}
 
[[da:Almindelig Kvik]]