|
Дулитл се у међувремену дао у потрагу за добровољцима. Будући да је био дирнут национални понос то није био велик проблем, а Дулитл се усто, да би уверио све оне који су сумњичаво вртели главом на помисао о полијетању бомбардером с носача, обавезао да ће он лично пилотирати првим авионом, који ће имати најкраће залетиште.
На располагање су добили потпуно нов носач ЦВ-8 ''Хорнет'' којим је заповиједао капетан МарцМарк А. МитсцхерМичер, а зрачнуваздушно заштитуобезбеђење им је требао пружити ЦВ-6 Ентерприсе''Ентерпрајз''. Након неколико мјесецимесеци припрема, ''Хорнет'' 2.4. априла 1942. коначно креће према Јапану са 16 бомбардера Б-25 на својој палуби, а пратњу му чине крстарице ''Салт ЛакеЛејк Цитy (ЦА-25)Сити'', Нортхамптон (ЦА-26)''Нортхемптон'', Винценнес (ЦА-44)''Винснес'' и Насхвилле (ЦЛ-43)''Нешвил'' те 8 разарача[[разарач]]а и 2 танкера[[танкер]]а нужнапотребна за дуго путовање које им предстоји. Насред оцеанаокеана им се придружио и Ентерприсе''Ентерпрајз'' којим заповиједа шеф треће флоте, адмирал (тада вице-адмирал) Wиллиам ХалсеyВилијам главомХелси. План је био да се приближе Јапану на 450-550 миља, одакле би бомбардери полетјели и након истовара бомби даље прослиједилинаставили напрема аеродромеаеродромима у [[Кина|Кини]]. Али већ од почетка све је кренуло наопако. Пред зору [[18. травњааприл]]а примијетили су јапански патролни брод и иако су га успјели уништити, нису знали јесу ли Јапанци послати радио поруку. Избор им није био једноставан јер су се налазили скоро 800 миља далеко од Јапана и, док су постојале реалне шансе да ће бомбардери стићи до Токија, приличито сигурно је било да неће успјети досећи кинеске аеродроме. С друге стране, једва су се чекали ријешити бомбардера који онако велики нису могли бити пребачени у унутрашњост брода (наравски да нису имали ни преклопива крила) и цијело вријеме пловидбе преко Пацифика су грезо стајали на палуби. Нису смјели рискирати да их нападне јапанска авијација док им се на палубама налазе огромни авиони пуни горива и бомби (Јапанци ће ускоро [[Битка код Мидвеја|код МидwаyаМидвеја]] увидјети сву бол те ситуације ) и ДоолиттлеДулитл одлучује ипак кренути (што би се рекло – боље преурањена него никаква ). И он и пилоти што су га слиједили сада су требали учинити оно за што су се припремали мјесецима, а узлијетање бомбардера (макар и средњег) с носача јеније било бy нобио меанс једаноставан посао. Свака посада је имала помоћ Навy лаунцхинг оффицер-а (непреведиво )официра који им је штопаомерио тренутакчас када ће кренути да би били сигурни да ће до краја писте стићида стигну точнотачно када се брод подигне на валу, чиме се добива неколико додатних метара за сигурније полијетање. Ипак, сваки авион послије ДоолиттлеаДулитла имао је по неколико метара дужи залет и на крају је свих 16 успјешно полетјело и запутило се према Јапану.
Сви авиони су успјели досећи Јапан и истоварити свој терет бомби од 225 кг изнад Токиа, Јокохаме и Нагоје, и наставити пут преко Источног кинеског мора, али је њихов учинак био више него скроман (између осталог, лакше је оштећен носач Рyухо). Као што се и очекивало, нити један авион није стигао до аеродрома у Кини. Један се успио спустити у Владивостоку гдје су посаду спасили Руси, а остали су једва стигли до кинеског копна гдје су се присилно спустили. Посаде из 14 од 16 авиона су преживјеле слијетање и на послијетку се, уз помоћ кинеских савезника, вратиле у САД. Посаде из преостала 2 авиона нису биле те среће - двојица су погинула при паду зракоплова, а осморица су завршили у јапанском заробљеништву. Сви су били мучени и осуђени на смрт, над тројицом је пресуда и извршена а један је подлегао глади и болести. Преживјела четворица су ослобођени у коловозу ‘45.
|
