Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 15 година
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персиски и јерменски. Ако се сме закључивати по именима које наводи на претпоследњој страни своје књиге, где помиње [[Њутн]]а, [[Френсис Бекон|Бекона]], [[Шекспир]]а, [[Лаплас]]а, [[Хумболт]]а и „[[Јосиф Панчић|Панчића]] травоука“, његово је знање било доиста пространо и разноврсно.
 
Био је еве и свашта у тим лутањима: чак и [[драгоман]], консуларни тумач у [[ЦаритрадЦариград]]у. Затим је отишао у [[Анадолија|Анадолију]]. Беше „први [[Срби]]н који је био на развалинаша [[Троја|Троје]]. . . и који је онде записао своје име [[Српски језик|српски]], ћирилицом, на рушевинама што се сада ископавају“. Походио је иеколико пута јерменске и персиске крајеве и [[Африка|Африку]] све до пустиња и оаза. Увек апостолски и сиромашки.
 
C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у [[Нови Сад|Новом Саду]] или по [[Фрушка Гора|Фрушкој Гори]]. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у [[Петроварадин|Варадин]]у, a затим у [[Темишвар]]у, престоници тадашње [[Војводина|Српске Војводине]], где је било доста официра и „као вешт у мачевањемачевању ... учио је у томе и многе знамените у оно време људе“.