Метеор — разлика између измена

{{друго значење|[[манастирманасти]]е у [[Грчка|Грчкој]]|[[Метеори]]}}

'''Метеор''' ({{јез-грч|μετέωρον}} — атмосферски феномен) је светлосна појава настала јонизацијом атмосфере кроз коју пролази [[meteoroid|метеороид]]. Сјајни метеори се називају [[болид (метеори)|болиди]]. Метеороиди који потичу од истог објекта ([[комета|комете]] или [[астероид]]а) имају паралелне путање па метеори који од њих настају изгледају као да потичу из истог дела неба ([[радијант]]). У овом случају говори се о [[метеорски рој|метеорском роју]]. Током године постоји [[spisak meteorskih rojeva|више од 50 метеорских ројева]]. Метеориди који не припадају ниједном роју су [[спорадици]].'''dtoni je majmuncina'''

Типичан метеор видљив голим оком или телескопом је производпроизвоqaadb2urgfbrfikvnirughaoaIlcvbwuisд метеороида већег од 0,01 -{mm}-. [[Магнитуда (атрономија)|Сјајност]] насталог метеора зависи од величине и брзине метеороида — метеор 0. магнитуде може настати од метеороида величине 2 cm који уђе у атмосферу брзином од 15 km/s као и од честице величине 0,5 cm и брзине 60 km/s (сјајност метеора зависи и од висине метеора над хоризонтом, односно од удаљености од посматрача, в. [[#Болиди|ниже]]). Уласком у гушће слојеве атмосфере, метеороид се брзо загрева. Честице мање од 0,5 mm се загревају целом запремином, док се код већих честица загрева само површински слој до неколико десетих делова милиметра у дубину. Када се материјал загреје на приближно 2200 [[Келвин (јединица)|К]], материјал почиње да [[сублимација (физика)|сублимира]], и настали врели гасови окружују честицу. Појава губљења масе услед трења у атмосфери се назива [[аблација (астрономија)|аблација]]. [[Електрон]]и у [[атом]]има ових гасова су у побуђеном стању, њиховом деексцитацијом ослобађа се [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] (укључујући [[светлост|видљиву светлост]]). Око 90% светлости метеора потиче од деексцитације атома метеороида, температуре 3000 до 5000 К. Остатак потиче од ексцитације/деексцитације и јонизације/рекомбинације атома и молекула у атмосфери. Током аблације метеор губи [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]], успоравајући притом. Мале честице потроше сву масу пре него што значајно успоре. Међутим, веће честице (око 20 cm и веће, за брзину од 15 km/s) успоре до брзине од 3 km/s пре него што изгубе сву масу. При овој брзини престаје аблација, а површина метеороида се постепено хлади, формирајући покорицу. С обзиром да током овог дела лета нема аблације, нема ни светлосне појаве (односно метеора), а овај део лета метеороида се назива ''тамни лет'' ({{јез-ен|Dark flight}}). За разлику од метеора који траје неколико секунди, тамни лет може да траје неколико минута. Метеороид пада на земљу, и такво тело се назива [[метеорит]], а препознатљиво је по покорици (која може да нестане услед дејства временских прилика).<ref name="phenomena">{{cite journal | title=Meteor Phenomena and Bodies | last=Ceplecha | first=Zdenĕk | others = Jiří Borovička, W. Graham Elford et al. | journal=Space Science Reviews | year=1998| issue=84 | pages=327-471}}</ref>