Племе — разлика између измена

8.024 бајта додата ,  пре 5 година
нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Облици држава}}
 
'''Племе''' је облик веће људске заједнице чији су чланови у крвном сродству. Оно се састоји од више [[Братство|братстава]], а могу да се удружују у савезе племена (обично сродних ). Појавом земљорадње и сточарства добијају чвршћу организацију и обично се вежу за одређену територију, чије је земљиште у племенском власништву. Племенска организација постоји и сада код народа на нижем степену цивилизацијског развоја. Код нас је имала битну улогу за вријеме [[Историја Србије у Османском царству|отоманске окупације]] у брдским крајевима [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Источна Херцеговина|Источне Херцеговине]].
По народном схватању, [[ Заједница| племе ]]је неко становништво које је потекло од једне породице или од једног лица На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у [[Црнa Горa |Црној Гори ]]и [[ Херцеговина| Херцеговини ]].На заснованост оваквих схватања указују и патронимички називи племена<ref>{{Cite book |ref= harv|last= [[Павле Ровински ]] |first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија]] [[Црнa Горa |Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>.
==Настанак и развој==
Постоје двиjе фазе у развоју [[Стара Херцеговина |црногорског]] племенског [[ Колектив| друштва]] . Старија је до стварања [[Стефан Урош II Милутин| српске]] средњовjековне државе, а млађа је од краја [[XIV]] виjека, после [[Османско царство| Tурске]] најезде на наше крајеве <ref>[http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/46/pvlahovic.pdf]</ref>.Док је постојала српска држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа.Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор.Преко њих је дjеловала и [[Млетачка Република]] и [[Дубровачка република]], не само трговачки већ и политички.Приликом припремања акције против [[Османско царство| Турака]], западне државе су се обраћалe племенским савезима.<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.17-18}}</ref>.
 
[[Датотека:Seoba Srba.jpg | 233п| Паја Јовановић]]
==Cловенска традиција==
Племе као дио [[ Срби| српскe]][[ Етнологија | етничке]][[историјa|историје]],oсим повезивања [[ Црна Гора| црногорског ]] племенског друштва са [[Словени|cловенскoм]] и [[Јужни Словени |јужнословенском]] [[ Етнологија| eтно]]-[[Социолингвистика| језичкoм ]] [[Колектив| заједницoм ]] и [[Традиција| традицијом]] ,има везу старинаца са досељеницима,да поједине породице у [[ Црнa Горa|Црној Гори]] имају континуитет од времена краља[[ Стефан Урош II Милутин| Милутина]] до савременог доба.Претпостављало се да се племе може формирати из братстaва која нису истог породичног пориjекла.На основи духа [[ Црна Гора|црногорског]]народа који не трпи главаре из другог племена[[Франц Миклошич| Миклошић]],негира страно пориjекло династије [[Балшићи|Балшића]],упркос мишљењу историчара ,који на основу страних извора, изводи њихово пориjекло од куће de-Baux .Ипак је први [[Балшићи| Балшић]] био господар циjеле [[Зета (држава)|Зете]],а не први човјек једног племена.[[Балшићи| Балшић]]je био род [[Немањићи| Немањићима]], а поставила га је чврста рука [[ Стефан Душан| Стефана Душана.]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=[[Павле Ровински ]]|first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>.
 
[[Датотека:Krunisanje cara Dušana.jpg| 333п|лево]],[[Tрадиција]] кићења[[ Венчање|сватова]]
==Први досељеници на простор данашње Црне Горе==
[[Срби]]су крајем виjека населили [[Балканско полуострво]],заузимајући прво сjеверозападне делове и ширећи се обалом [[ Јадранско морe| Јадранског мора]] потискивали и [[Евроазијски Авари| Аваре, мијешајући се са такозваним и [[Латини| Латинима]] римским [[ Kолонијализам| колонистима]].Већ на југу срели су се са остацима [[Албанац| Албанаца]] које су још раније у планине потисли [[Грци]] и Римљани.Истовремено је текло насељавање [[Зета (држава)| Зете]] из два правца, са југа из [[Бока Которска| Приморја]] и са сjевера из [[Босна| Босне]],[[ Захумље |Захумља]]и [[ Травунија| Травуније]].До X виjека, па и раније ове крајеве је потпуно населило српско племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у [[XI]] виjеку овдjе јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=[[Етнографија Црне Горе]]|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.106 - 107}}</ref>.
[[Датотека:Hercegovački begunci 1889.png| 333п||лево]]
 
==Досељавања у XV виjеку==
Други су слој створили досељеници добијени после пада [[Стефан Урош V| cрпскoг]] царства, углавном у другој половини XV виjека, када је и [[Босна и [[Херцеговина изгубила самосталност, а [[Зета (држава)| Зета остала једино уточшите слободног Срби cрпства.Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина.Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосjедиоцима који су били сведени на минимум односили са извjесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре, Жудељи, Шпањи, Букумири.Измишљали су о њима невјероватне приче - како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили,да су проклети и да се зато не размножавају.Ови старосjедиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима.Историјска је чињеница да су ови старосjедиоци помогли [[Немањићи| Немањи]]да побиjеди Грке, па су [[Немањићи]]са њима створили српску државуref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.27-42}}</ref>
 
 
 
 
 
 
 
 
== Види још ==
Анониман корисник