Милош Минић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 48:
Одмах после догађај од [[27. март]]а [[1941]]. године Милош Минић је упућен у [[Ваљево]], као инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, при Окружном комитету КПЈ за Ваљево. После окупације Југославије, он је био један од организатора устанка у ваљевском крају. Радио је на организовању прикупљања оружја и другог ртаног материјала, прикупљању бораца, пропагирању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и активно учествовао у организовању Ваљевског партизанског одреда.
Када је сазнао да се у ваљевском крају налази и пуковник [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], крајем јула 1941. године, водио је преговоре с њим ради његовог придобијања за заједничку борбу. Тада су били направљени први први службени контакти између Народноослободилачког и Четничког покрета. Милош је, у пратњи [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]] и доктора Миодрага Јовановића, предводио
У време формирања, како партизанских тако и четничких одреда на слободној територији западне Србије, односи су почели да се погоршавају. До нових преговора опет долази преко Милоша Минића, половином августа 1941. године. После добијених инструкција од по директиви Главног штаба НОПО Србије, из [[Београд]]а, у пратњи Драгојла Дудића поново креће на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]].<ref>др Ј. Марјановић, Прилози, стр. 185</ref> Нарочита се дискусија водила између Милоша Минића и књижевника [[Драгиша Васић|Драгише Васића]]. Они су се познавали из Београда. Минић је напоменуо да је сазрело време за почетак једне свеопште народне борбе како партизанских тако и четничких одреда. Дража Михаиловић је напоменуо да се не пренаглити због могућих немачких одмазди. И ови разговори су завршени без видљивог напретка.
У међувремену Минић је дошао у додир са војночетничким одредом „Зечевић-Мартиновић“, који је био вољан да се бори. Крајем августа, православни [[свештеник]] [[Влада Зечевић]] и инжењеријски [[поручник]] [[Ратко Мартиновић]] упутили су се на заједнички састанак на [[Мачков камен|Мачковом камену]]. На крају је постигнут споразум о нападу на варошицу [[Крупањ]]. После освајања Крупња, расправљало се о стварању нових органа власти. Дошло је до састанка у селу [[Кржава (Крупањ)|Кржави]] између Минића, Зечевића и Драгојла Дудића. На предлог Минића и Зечевића, орган власти у Крупњу је назван „Народни одбор варошице Крупањ“. После конституисања овог тела, Милош Минић је одржао велики слуп на коме је највише говорио о [[Народноослободилачки одбори|новој „народној власти“]], и укидању дотадашње власти и свих њених органа (среског начелства, општине, жандармеријске станице, среских судова, пореске управе, катастарске секције и др.)
Око 11. септембра 1941. поновно је дошло до сусрета Милоша Минића са Дражом Михаиловићем поводом напада четника на партизане у селу Плканиници (Мионица) којим је руководио лично Дража Михаиловић.<ref>др Ј. Марјановић, Прилози, стр. 191</ref>
Половином септембра Минић добија задатак да сачека генералног секретара КПЈ, [[Јосип Броз Тито|Јосипа БрозаТита]] на простору ваљевске територије. Тито је стигао у село [[Робаје]] [[18. септембар|18. септембра]] 1941. године, где га је задржала партизанска чета. Минић је дошао и препознао Тита. Тито се највише интересовао за односе партизана и четника Драже Михаиловића. Минић му је поднео извештај, а Тито је тражио састанак са Дражом. Тако је Милош Минић са Титом, Обрадом Стефановићем и Војиславом Рафаиловићем поново кренуо Дражи у сурет, у селу [[Струганик]], [[19. септембар|19. септембра]] 1941. године где је заказан састанак. Разговори су се водили у кући [[Живојин Мишић|војводе Живојина Мишића]]. Са Дражом Михаиловићем налазио се и син војводе Живојина Мишића, мајор [[Александар Мишић]], начелник Врховне Команде, потпуковник Драгослав Павловић и [[Драгиша Васић]]. И после ових разговора није дошло до неког помака. Договорено је само да се мобилизација изводи без присиле и да се две стране не сукобљавају. На крају, Милош Минић је као успомену поклонио Драгославу Павловићу свој пиштољ „Валтер“, а овај му је дао војно-државни пиштољ који су носили [[официр]]и бивше [[Југословенска војска|југословенске краљевске војске]]. Интересантно да је тај исти пиштољ, по Минићевим речима њега спасао од Дражиних четника у селу [[Бастав]]у, недалеко од Крупња [[1942]]. године.
Линија 100 ⟶ 102:
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
| |||