Фритигерн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Римски цар [[Валенс]] га је подржао против [[Атанарик]]а, другог великог визиготског вође и Фритигерновог противника, углавном зато што је Фритигерн био веран [[Аријанство|аријанству]], једној врсти хришћанства коју је подржавао цар Валенс, и које је било веома распрострањено у то доба.
 
Године [[376]]. [[Визиготи]], бежећи пред [[Хуни|хунском]] навалом, затражили су дозволу од Валенса[[Валенс]]а да пређу [[Дунав]] и да се населе на римској територији где би били ван домашаја Хуна. Валенте је Фритигерновим присталицама дао дозволу да се населе у провинцији [[Мезија|Мезији]]. Обећао им је да ће бити третирани као [[римски грађани]] ако буду служили као војска Западноримском царству. Фритигерн је од [[376]]. године све теже владао својим народом, зато што су и многе [[Атанарик]]ове присталице такође успеле да пређу [[Дунав]].
 
Године [[377]], [[Визиготи]] су тражили помоћ од цара због глади која је харала у то доба њиховим земљама. Владари тих земаља, [[Лусипин]] и Максим[[Магнус Максимус|Максимијан]], не само да нису помогли, него су допринели стварању непријатељског става Визигота према Римљанима. На крају, дошло је до сукоба, и Фратигерн је са својим људима за кратко време освојио целу суседну провинцију, [[Тракија|Тракију]], која је била много богатија од [[Мезија|Мезије]].
 
Криза се наставила до 378. и [[9. август]]а Фратигерн се осветио за пораз који су Римљани нанели његовом народу у [[Битка код Ниша|Бици код Ниша]] ({{јез-лат|Naissus}}) 109 година раније, потукавши до ногу римске трупе у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]].