Теодорик II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Теодорик II''' је био визиготски краљ између 453. и 466. године. Дошао је на власт пошто је уби...
 
Нема описа измене
Ред 1:
'''Теодорик II''' је био визиготски краљ између [[453]]. и [[466]]. године. Дошао је на власт пошто је убио свог брата Турисмунда уз помоћ свог брата Фредерика и [[Аеције|Аеција]], врховног римског војсковође ([[магистер милитум]]). У његово доба, Визиготско краљевство је имало седиште у Тулузу и било је у вазалском односу са Римском царством. Између [[453]]. и [[454]]. године цар [[Валентинијан III]] послао је војску која се ставила под врховну команду Теодорика II, да би се борила против сељака који су дигли устанак. Устанак је веома брзо угушен.
 
Након што је [[Валентинијан III]] био убијен [[454]]. године, а одмах затим и његов наследник, [[Петроније Максим]] ([[455]]), Теодорик је поставио сопственог цара: [[Авит|Марка Мецилија Флавија Епархија Авита]].
 
Исте те године, Свеви су почели да нападају на римске провинције [[Бетика|Бетику]], [[Картагинијенсис]] и [[Тараконенсис]], тако да је Теодорик [[456]]. године окупио велику војску са бургундским војницима под командом бургундског краља Гундика, који је био Теодориков савезник. Заједничким снагама, нанели су тежак пораз Свевима, а свевског краља, Рекарија, ухватитили су и погубили у децембру 456.
 
На свевски трон Теодорик II је поставио Агиулфа са војском која је била задужена да чува границе од напада [[Кантабри|Кантабра]] и [[Баскони|Баскона]]. Такође је ограничио територију свевске државе на мали део територије провинције [[Галеција|Галеције]] (данашња [[Галиција]]).
 
Pero sus contínuas tropelías provocaron la rebelión de los suevos e hispanoromanos, iniciandose así un periodo de guerra civil y caos.
 
En 457 y con el asesinato del emperador romano Avito a manos del líder suevo visigodo Ricimero, el rey godo no reconoció al nuevo mandatario del imperio impuesto por Ricimero: Julio Mayoriano. Esto hizo que Teodorico II intentara expandir un poco más el reino de Tolosa hacia el norte. Pero Mayoriano, que era general de las legiones romanas, venció a las tropas godas, conquistando la ciudad goda de Arlés y firmando un tratado de paz que duraría tres años.
 
Pero las malas noticias también llegaron por el norte del reino. Un general de las Galias llamado Egido se autoproclamaba rey de los francos y, en una pugna con el contencioso godo, éste mató a Frederico, hermano del rey. El monarca godo se vio obligado a pactar con los francos para delimitar las fronteras entre el reino franco y el godo en el río Loria.
 
Este pacto con los francos se extendió a negociar también con Ricimero y a su nuevo emperador títere: Libio Severo. Esta decisión no gustó nada a los nobles visigodos y, en especial, al único hermano vivo que le quedaba a Teodorico, Eurico. Los nobles pensaban que no había nada que negociar con un imperio en decadencia. Fue así como Eurico buscó aliados entre los nobles para asesinar a Teodorico II en 466 y coronarse como nuevo rey visigodo.