'''Историјске теме у сликарству''' се у ширем смислу подразумевајуобухватају било који приказ који представља неку [[историја|историјску]], [[религија|религијску]], [[митологија|митолошку]] или литерарну „причу“. У ужем смислу, посебно од почетка [[19. век]]а, сликање историјских догађаја сматра се врстом сликарске теме која се искључиво односи на догађаје из историје. У том случају реч је о „историјском сликарству“. У хијерархији сликарства сликање историјских догађаја је дуго времена заузимало истакнуто место. Оно је од сликара захтевало висок степен имагинације као и велику техничку вештину. Било је надређено сликарству [[портрет]]а, [[Жанр-сликарство|жанр-сликарству]], сликарству [[мртва природа|мртве природе]] и [[Пејзаж у сликарству|сликарству пејзажа]] јер се сматрало да се ове врсте баве „видљивом реалношћу“. Сценски наративне представе [[битка|битака]], ритуала и сличних радњи од најранијих времена играју важну улогу у свим културама. Нарочит подстрек сликарству историјских догађаја као ликовној уметности приповедања дало је [[хришћанство]] својим окретањем ка наративним приказима [[Библија|библијских]] садржаја и призора из живота [[светац]]а.
[[Слика:Paja_JovanoviKrunisanje_Cara_Dusana.jpg|мини|250п|[[Паја Јовановић]], [[Крунисање цара Душана (Слика)|Крунисање цара Душана]]]]
Сликарство историјских догађаја у смислу историјског сликарства може се посветити прошлости али и непосредним догађајима. Приказивање историјски значајних догађаја било је заступљено у свим културама (на пример римски мозаик који приказује битку [[Александар Велики|Александра Великог]] из [[Помпеја|Помпеје]], прикази из палате [[Карло Велики|Карла Великог]] или [[таписерија]] из [[Баје]]а на којој је приказана [[битка код Хејстингса]]).
