Болоња — разлика између измена

Подручје Болоње било је насељено још у време [[преисторија|праисторије]], а први познати становници били су [[Етрурци]]. После њих овде се насељава [[Гали|галско]] племе Болији (име града). [[Антички Рим|Римљани]] запоседају ово подручје у [[2. век п. н. е.|2. веку п. н. е]]. Убрзо на овом месту оснива градско насеље Бононија. Током неколико векова владавине [[антички Рим|старог Рима]] становништво је [[Романизација (културна)|романизовано]], а град се развио у један од најразвијенијих на подручју данашње [[Италија|Италије]]. Тада је ова област била знана као [[Емилија (област)|Емилија]], по путу који је ишао кроз њу из [[Рим]]а на север.

Почетком [[средњи вијек|средњег века]] Болоњу запоседају [[Византијско царство|Византинци]] и претварају је у [[тврђава|тврђаву]] ка [[варвари]]ма на западу. [[728]]. године град преотимају [[Лангобарди]], а убрзо и [[Франци]]. У [[10. век]] дошло је у овој области до наглог развоја привреде. Тако је 1088. године основа тзв. ''Студио'', данас [[Болоњски унивезитетуниверзитет]], најстарији у [[Европа|Европи]]. Свој највиши процват Болоња доживљава у [[12. век|12.]] и [[13. век]]у, када град стиче велики степен самоуправе и када се подижу многобројне цркве и палате. После тог раздобља град слаби и ускоро га преузима [[Папска држава]]. И поред [[Папа|папске]] власти Болоња је задржала велики степен самоуправе, а њени грађани уживали су велике слободе у наредним вековима.

Током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонових]] ратова Болоња је била део његове [[ИсторијаНаполеонова ИталијеИталија|Краљевине Италије]], да би потом поново била део [[Папска држава|Папске државе]]. [[1859]]. године дошло је до припајања ове области новооснованој [[Италија|Италији]]. Одмах је основана покрајина Емилија-Ромања са Болоњом као средиштем. Нова владавина је нешто касније донела привредни процват. Тек у [[20. век]]у Болоња се успела развити у високоразвијен град [[Италија|Италије]].