Ункјар-Искелесијски уговор — разлика између измена

м
Бот: козметичке измене
м
м (Бот: козметичке измене)
'''Ункјар-Искелесијски уговор''' ({{јез-рус|Ункяр-Искелесийский договор}}; {{јез-тур|Hünkâr İskelesi Antlaşması}}) је [[Мировни споразум|споразум]] склопљен 8. јула [[1833]]. године између [[Османско царство|Османског царства]] и [[Руска Империја|Руске империје]]. Споразумом се Турска обавезала да ће затворити мореузе [[Босфор]] и [[Дарданели]] за ратне бродове западноевропских држава.
 
== Увод ==
Турско царство се средином прве половине 19. века налазило у великој кризи. [[Источно питање]] двадесетих година било је обележено [[Грчки рат за независност|Грчким ратом за независност]]. Устаници су добијали велику помоћ западних сила које су биле заинтересоване за проучавање [[Античка Грчка|античке историје Грчке]]. Резултат је победа устаника и формирање [[Краљевина Грчка|Краљевине Грчке]], прве независне државе на Балкану. Исте, 1830. године, Османско царство губи једну од три западне провинције на просторија северозападне Африке. Под изговором увреде конзуларног представника, Французи [[Француска окупација Алжира|окупирају]] [[Алжир]] (7. јул). Врхунац турских невоља јесте [[Египатска криза]] (1831-1841) која се испољила у два маха: [[Први османско-египатски рат|Прва]] (1831-1833) и [[Други османско-египатски рат|друга]] (1838-1841). За помоћ коју је султану пружао приликом Грчког рата за независност, египатски [[валија]] [[Мехмед Алија]] тражио је од Порте целу Сирију, наследност и независност. Када је султан одбио захтев, Мехмед Алија је напао Порту. Турци су страховито поражени у [[битка код Коније|бици код Коније]] и од пораза их је спасила интервенција руског цара који је у Цариград послао десантни корпус од 30.000 војника. Захваљујући том одреду, султан је успео да издејствује [[Мир у Ћухатији|примирје у Ћухатији]] (мај 1833. година) којим је Мехмед Алија задржао Сирију, али није стекао нове територије, наследност и независност.
 
== Споразум ==
Последица Првог турско-египатског рата јесте јачање утицаја руског двора у Цариграду. Под притиском Енглеске и Француске, руске трупе морале су напустити Цариград. Међутим, пре њиховог одласка дошло је до склапања споразума између Русије и Турске. Ункјар-Искелесијски уговор представља значајан успех у спољној политици руског царизма. Тај уговор довео је Порту скоро под руско покровитељство. Споразумом је [[Црно море]] постало "руско језеро", а султан се обавезао да мореузе Босфор и Дарданели затвори за ратне бродове западноевропских држава. Иако то у уговору није истакнуто, руским бродовима није био забрањен пролаз. Споразум је у том тренутку одговарао Турској јер су је руски бродови штитили од Мехмед Алијиних напада. Споразумом је довршено решавање питања проласка руске флоте мореузима започето [[Једренски мир (1829)|Једренским миром]] 1829. године по завршетку [[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-турског рата]].
 
Јачање руског утицаја у [[Цариград|Цариграду]]у имало је последицу и по кнежевину Србију која је исте године, захваљујући ангажовању Русије, добила [[хатишериф из 1830. године|хатишериф]] којим је одређен износ годишњег данка кога је кнежевина исплаћивала Порти. Тиме је у Србији укинут [[феудализам]].
 
== Види још ==
* [[Источно питање]]
 
== Извори ==
* Кнежевина Србија (1830-1839) - Радош Љушић, Српска академија наука и уметности, Београд 1986. година, стр. 269/270
 
256.125

измена