Хатишериф из 1830. године — разлика између измена

[[Датотека:Serbia1833.png|300px|мини|Кнежевина Србија 1833. године]]

 

Шестом тачком [[Једренски мир (1829)|Једренског мира]] из 1829. године турски султан се обавезао да у року од месец дана са највећом тачношћу испуни одредбе [[Одвојени акт|Одвојеног акта]] и пете тачке [[Акерманска конвенција|Акерманске конвенције]]. Уз то, она је дужна да Србији врати шест отргнутих нахија "и на тај начин осигура за увек мир и благостање тог верног и покорног народа". Султан издаје хатишериф 18/30. септембра 1829. године. [[Хатишериф из 1829. године]] објављен је на [[Велика народна скупштина у Крагујевцу (1830)|Великој народној скупштини у Крагујевцу 1830. године]]. Хатишериф из 1829. године понављао је одредбе руско-турских споразума што је условило даље преговоре из којих је поникао нови свечани акт са тачно назначеним правима Срба у Кнежевини.

 

Припреме, преговори и коначно усвајање хатишерифа из 1830. године трајали су читавих годину дана. Као основа за његово састављање послужио је [[Димитрије Давидовић|Давидовићев]] мемоар из јануара месеца исте године. Он је био полазиште руском пројекту хатишерифа. Захтеви Срба углавном су се поклапали са онима из 1820. године, а изложених у Одвојеном акту 1826. године. На девет конференција од 26. јуна до 9. октобра утанчавао се садржај овог најзначајнијег акта у настанку српске аутономије. Дефинитиван текст поднет је султану на потпис 15. октобра, а пет дана касније је беглички ефендија предао српским депутатима копију хатишерифа. Султан је копију претходно потписао без икакве измене.

 

Хатишериф из 1830. године утаначава односе између Србије и [[Порта|Порте]] потврђујући повластице српског народа на територијама које су биле слободне у време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. У прву групу одредаба спадају оне одредбе које се односе на вазални положај Србије према Турској. Србија је, према њима, саставни део Царства у којој оно може за новце набављати све што му је потребно. Сем старих градова ([[Београд]], [[Шабац]], [[Смедерево]], [[Кладово]], [[Ужице]], [[Соко Град|Соко]]) сва остала утврђења биће порушена. Србији ће бити враћене шест отргнутих нахија након што посебна руско-турска комисија "извиди право стање ствари". Поновљен је принцип одсеченог пореза у кога су улазили: харач, сви данци и царински приходи. Порта се обавезала да неће тражити ни једну аспру више од суме данка одсеком. Турци који су имали своја добра у Србији (земљу, куће, баште, винограде; тзв. мулук и миљак) имају рок од годину дана да га по правичној цени продају Србима. Уколико то не учине, приходи са добара уплаћиваће се у београдску благајну одакле ће се исплаћивати власницима. Србима је дозвољено да у београдској царинарници наплаћују царинске таксе за сву робу, сем оне која иде за Цариград и која ће тамо бити убирана. Кнезу је остављено да пропише таксе.

 

 

 

Унутрашња управа поверена је кнезу и [[Државни савет (Србија)|Савету]]. Кнез је имао законодавну власт, а са Саветом је делио извршну власт. Чланове савета бира кнез (иако то није наведено) и њихово звање је доживотно сем уколико не начине тежу кривицу против Порте или закона. У правосуђе се Турци нису мешали. Кнез је стекао право да држи одред војника ради одржавања реда и поретка у земљи. Сем тога, Срби имају право отварати поште, болнице, школе, штампарије и сл. Српски трговци могу слободно деловати по територији читавог Царства. Ниједан Србин не може се присилити да служи Турчину.

Срби су стекли право да у Цариграду држе свога представника - [[Капућехаја|капућехају]], преко кога ће обављати све нужне послове са Портом.

 

{{main|Велика народна скупштина у Београду (1830)}}

Хатишериф и Берат прочитани су на Великој народној скупштини у Београду 30. новембра 1830. године на [[Турски језик|турском]], а следећег дана на [[Српски језик|српском језику]]. Дан када је Хатишериф проглашен (дан [[Свети Андрија (вишезначна одредница)|св. Првозваног Андрије]]) узет је за државни празник у Кнежевини. Редовно је прослављан за време прве владавине кнеза Милоша. Кнез је истакао да су повластице Србије далеко веће у односу на повластице Влашке и Молдавије и додао:

Добијање хатишерифа и Берат наишло је на широк одјек код српског народа у Турском царству, Аустријској монархији. Црногорски митрополит [[Петар I Петровић Његош|Петар I]] и руски цар упутили су честитке кнезу Милошу.

 

* [[Хатишериф из 1829. године]]

* [[Хатишериф из 1833. године]]

 

* Кнежевина Србија (1830-1839) - Радош Љушић, Српска академија наука и уметности, Београд 1986. година, стр. 6-12