Римске колоније

Римске колоније су у античком Риму означавале насеља основана од стране државе на освојеној односно покореној територији. У самим почетцима римске државе колоније су прије свега служиле као војна упориште, у сврху обране самог Рима. Како се римска територија ширила, тако су колоније почеле губити своју примарну сврху те се претварале у обична градска насеља. С временом је назив колонија представљао ознаку за највиши статус који је неки град могао имати у римској држави.

С временом су се колоније оснивале мање у одбрамбене сврхе, а више у настојању да се легионарима који су одслужили предвиђени рок да награда за њихову службу у облику земље. То је поготово био случај након маријевских реформи крајем 2. вијека п. н. е.

Многи од данашњих великих градова у Европи су настали као римске колоније.

Литература

• Jona Lendering, “Coloniae”, Livius.org (2006)
• L. Adkins and R.A. Adkins, “Coloniae”, in L. Adkins and R.A. Adkins, Handbook to Life in Ancient Rome, New York, 1994.
• M. Bunson, “colonies, Roman”, in M. Bunson, Encyclopedia of the Roman Empire, New York, 1994.