Дунајска Стреда — разлика између измена

Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са [[Мађарска|Мађарском]]. Престоница државе, [[Братислава]], налази се 50 км северозападно од града.
 
'''Рељеф''': Дунајска Стреда се развила у северозападном делу [[Панонска низија|Панонске низије]]. Град се налази на пространом и равничарском [[Житно острво|Житном острву]], највећој [[Адамречна ада|ади]] у Европи, коју творе [[Дунав]] и његов северни рукавац, [[Мали Дунав]]. Надморска висина града је око 115 метара.
 
'''Клима''': Клима у Дунајској Стреди је [[Умерено континентална клима|умерено континентална]].
 
== Историја ==
Људска насеља на овом простору датирају још из [[праисторија|праисторије]]. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње [[1341.]], а околина је већ тада била насељена [[Мађари]]ма. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). [[1335.]] г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу [[Краљевина Угарска|Угарске]] као обласно трговиште. У [[16. век|16.]] и [[17. век]]у Дунајска Стреда се нашла на граници [[Краљевина Угарска|Угарске]] и [[Османско царство|Османског царства]], која је била пуна сукоба.
 
Крајем [[1918.]] г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване [[Чехословачка|Чехословачке]]. У времену [[1938.|1938]]-[[1944.|44.]] године град је био враћен [[Миклош Хорти|Хортијевој]] [[Мађарска|Мађарској]], али је поново враћен [[Чехословачка|Чехословачкој]] после рата. За време [[комунизам|комунизма]] град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења [[Словачка|Словачке]] град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.