Тршћанска операција — разлика између измена

|јединице1 ={{зас слика|Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg}} [[Четврта југословенска армија|4. армија ЈА]]</br>{{зас слика|Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg}} [[Девети словеначки корпус НОВЈ|9. корпус ЈА]] <br />{{зас слика|Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg}} [[Седми словеначки корпус НОВЈ|7. корпус ЈА]]

Дана 27. априла ујутру 4. армија ЈА прешла је у офанзиву, па су следећег дана ослобођени [[Илирска Бистрица]] и Св. Петер на Красу (данас [[Пивка]]), а на југу [[Опатија (град)|Опатија]]. Штаб 9. корпуса је упутио Команди града Трста, којој је био надређен, радио-депешу за почетак устанка. Увече [[28. април]]а, [[20. далматинска дивизија НОВЈ|20. дивизија]] је формирала покретну групу, састављену од тенкова, моторизоване пешадије и артилерије, која се преко [[Дивача|Диваче]] усмерила ка Трсту. Исте вечери је са руба Трновског гозда кренула у правцу Трста најпре [[30. словеначка дивизија НОВЈ|Тридесета]], а у другом ешалону следеће вечери [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. дивизија 9. корпуса]]. Док су се путом [[Ајдовшчина]]—[[Горица (град)|Горица]] [[Југословенска војска у отаџбини|четничке колоне]] ужурбано повлачиле у правцу [[Соча|Соче]], бригаде ЈА су се пребациле преко ње на [[Крас (географија)|Крас]]. Напад [[Друга истарска бригада|Друге бригаде]] [[43. истарска дивизија НОВЈ|43. дивизије ЈА]], убачене у непријатељску позадину, на упориште Ландол у подножју [[Нанос]]а, продор 20. дивизије до Диваче и делова [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. дивизије]] до [[Постојна|Постојне]], као и долазак 30. дивизије на Крас, створили су панику у непријатељској позадини. Немачке јединице су се брзо прикупљале и повлачиле у Трст или према Сочи. Савезници су истог дана ушли у [[Милано]] и [[Венеција|Венецију]]. У Трсту се за то време ширио устанак становништва. Раднички батаљони су разоружавали окупатора и његове сараднике и опкољавали њихове отпорне тачке.<ref name=NOR>''Народноослободилачки рат у Словенији 1911–1945'', 355. стр.</ref> Немци су већ 27. априла формално предали власт италијанској профашистичкој Цивилној гарди, која је, међутим, донела проглас да квислиншке јединице задрже оружје и обезбеде јавне објекте. Са друге стране, Команда града Трста издала је наређење да се разоружају све јединице које су раније сарађивале са окупатором, чему се већина повиновала. Остали су се повукли према центру града под заштиту Немаца.<ref name=EJ/>

Увече [[29. април]]а 30. дивизија се приближила Трсту на линију [[Репентабор]]—[[Дутовље]], 31. дивизија се после пробоја преко [[Випавска долина|Випавске долине]] налазила на линији Планина—Штањел—Ерзељ, док је 20. дивизија ослободила Дивачу.<ref name=Hronologija1>[http://znaci.net/00001/53_52.pdf Хронологија], 1103. стр.</ref> Следећег дана се 31. дивизија усмерила према доњем току Соче, а њена [[Седма словеначка ударна бригада|Седма бригада „Франце Прешерн“]] према Горици, док је [[Шкофјелошки партизански одред]] већ био у Солкану северно од ње. Код Трста је 30. дивизија напала упориште [[Опчине]] ({{јез-ита|Opicina}}) и пресекла комуникације између Трста и [[Монфалконе|Тржича]]. Истог дана, код Опчина, успоставила је додир са 20. дивизијом, која је ослободила [[Сежана|Сежану]]. За то време, у Трсту су јединице Команде града прешле у општи напад и за два дана, до вечери [[30. април]]а, када су бројале већ 15,000 људи, ослободиле град осим неколико објеката које су Немци упорно држали. Ноћу уочи [[1. мај]]а [[Деветнаеста словеначка бригада|Деветнаеста бригада „Сречко Косовел“]] пробила се кроз непријатељске положаје у тршћанско предграђе Ројан и до јутра 1. маја стигла до железничке станице и пристаништа.<ref name=NOR/><ref name="autogenerated1">Завршне операције ѕа ослобођење Југославије, 652. стр.</ref>

Првог маја, 20. дивизија је продужила напад на Трст. Штаб [[Десета далматинска бригада|10. бригаде]], чије су јединице биле концентрисане према централном делу града, увидевши још претходног дана да би напад на непријатељска упоришта између места Опчине и Базовица изискивао доста времена и велике жртве, решио је да на фронту задржи само слабије делове, да јаком ватром и демонстративним нападима веже непријатеља, а да главнину упути у напад на сам град, између отпорних тачака Кал и Габров Хриб. Он је у том циљу формирао две колоне. Прва колона је имала задатак да заузме Универзитет, а затим да продужи напад према Војној болници и преко Трга Далмација избије на обалу у рејону Трг Слободе, Трг Абруци, с тим да делом снага нападне палату Суда. Друга колона је имала задатак да наступа према Народном парку и одатле да упути један део снага улицом Двадесетог септембра, а други део Улицом Батиста, с тим да такође одвоји један део снага за напад према палати Суда. Остатак снага имао је да избије у Улицу Кардучи и ухвати везу са деловима 8. бригаде и јединицама 9. дивизије. Овај план је потпуно успео. Трећи батаљон се још ноћу између 30. априла и 1. маја опустио преко Гвардијеле према Универзитету, где је после краће борбе савладао непријатељски отпор, а затим рано узору продужио према Војној болници, оставивши мање делове ради осигурања јужно од Скоркља, јер се непријатељ ту још држао на положајима. Овладавши Војном болницом, где је заробљено око 400 рањеника, и 60 официра, батаљон је наишао на врло јак отпор из палате Суда и из судског затвора, те му је, као ојачање, упућена једна тенковска чета. Први батаљон, који је надирао преко Скољете према Народном парку, обезбеђивао је правац од старе тврђаве Св. Јустин и контролисао заузете улице. На правцу напада 2. батаљона, од села [[Лоњер]], непријатељ је пржао отпор на М. Каћаторе и у вили Револтела, која је доминирала овим делом града. Отпор на М. Каћаторе био је брзо савладан, док је код виле Револтела остављена једна чета ради блокирања овог упоришта, а батаљон је продужио наступање преко Универзитета за Конконел. Осма бригада је такође са 1. и 3. батаљоном, преко коте 405 и Гвардијеле, продужила напад на Трст. Њен 1. батаљон је уз врло јак отпор непријатеља успео да до 9 часова овлада центром града, блокирајући упориште Св. Јустин које је непријатељ упорно бранио. Трећи батаљон је преко села Лоњер и кроз предграђе Роцол упао у град са задатком да ухвати везу десно са јединицама 10. бригаде, а лево са јединицама 9. дивизије. Овај батаљон је водио нарочито жестоке борбе око касарне „Еторе Емути“, коју је заузео око 18 часова, а затим је продужио борбу према средишту града, заузимајући местимично кућу по кућу. Кад је приспео на Трг Гарибалди, овај батаљон је дочекала словеначко-италијанска добровољачка милиција, која је заједно са 1. батаљоном већ учествовала у борби код упоришта Св. Јустин. У садејству са добровољачком милицијом, којој се становништво Трста све више и више прикључивало, батаљон је продужио надирање према обали. Савладавши жесток отпор у Улици Сан Микеле и у Улици Фонтана, он је избио на Берсаљерски моло, где је присилио неколико моторних чамаца са немачким војницима да се врате у луку. Затим је продужио напредовање обалом Рива Мондакио према пристаништу и магацинима у Слободној луци, где је после једночасовне борбе савладао непријатељски отпор и очистио од непријатеља утврђене зграде и железничку станицу на обали. [[Једанаеста далматинска бригада|Једанаеста бригада]] 26. дивизије (без 3. батаљона, који је остао на [[Ријечка операција|ријечком фронту]]) извршила је у зору покрет из села Фамље до предграђа Катинара, са задатком да преко Монтебела избије код бродоградилишта на морску обалу. Њен 4. батаљон се спустио у град и дуж железничке пруге избио до касарни Монтебело, где је наишао на врло јак отпор, који је после жестоких борби савладао око 19 часова. У 18 часова је био убачен у град и 1. батаљон, са задатком да преко Улице Фиума избије на обалу.<ref>Завршне операције ѕа ослобођење Југославије, 652. стр.<name="autogenerated1"/ref>