Уранијум-диоксид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 51:
 
== Добијање ==
Уранијум диоксид се добија [[Оксидо-редукција|редокс реакцијом]] [[уранијум триоксид]]а и [[водоник]]а:.
 
:-{U{{chem|O|3}} + {{chem|H|2}} → U{{chem|O|2}} + {{chem|H|2}}O}-     ''на -{700 °C (970 K)}-''
Ред 62:
 
=== Оксидација ===
Уранијум диоксид [[оксидација|оксидира]] при контакту [[триураниј октаоксид|триуранијум октаоксида]] са [[кисеоник]]ом:.
 
:-{3 U{{chem|O|2}} + {{chem|O|2}} → {{chem|U|3|O|8}}}-     ''на -{700 °C (970 K)}-''
Ред 69:
 
=== Карбонизација ===
Уранијум диоксид је [[карбонизација|карбонизован]] у контакту са [[угљик]]ом, при чему се добија [[уранијум карбид]] и [[угљен-моноксид]]:.
 
:-{U{{chem|O|2}} + 4 C → U{{chem|C|2}} + 2 CO}-
 
Овај процес се мора извести у стању [[инертни гас|инертног гаса]] јер [[уранијум карбид]] веома брзо оксидира назад у уранијум оксид.
Ред 79:
 
=== Нуклеарно гориво ===
[[Слика:ZrUthermalcond.png|мини|380п|[[Топлотна проводљивост]] метала [[цирконијум]]а и уранијум диоксида као функција температуре]]
 
-{UO<sub>2</sub>}- се углавном користи као [[нуклеарно гориво]], нарочито у облицимa -{UO<sub>2</sub>}-, и [[смеша|смеше]] -{UO<sub>2</sub>}- и -{PuO<sub>2</sub>}- ([[плутонијум диоксид]]), чиме настаје гориво под именом „мешовити оксид” (''-{MOX}-'' гориво) које се користи у облику шипки у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]].
 
Линија 86 ⟶ 84:
 
=== Боја за керамичку глазуру ===
Уранијум оксид (''ураниа'') је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] био коришћен за бојење [[стакло|стакла]] и [[керамика|керамике]]. Керамика бојена на овај начин је добијала зелену или црну боју након печења у [[редукција|редукционој]] атмосфери, односно жуту и наранџасту боју након печења у [[оксидација|оксидационој]] атмосфери. Наранџасто обојени производ по имену -{''Fiestaware''}- је добро познат пример производа са глазуром добијен коришћењем уранијум оксида. ''Ураниа'' се такођер користила и за израду стакленог емајла, ''уранијумовог стакла'' и [[порцелан]]а. Помоћу [[Гајгер-Милеров бројач|Гајгер-Милеровог бројача]] могуће је установити да ли глазура и/или стакло садрже уранијум оксид. ''([[Сензор]] је Гајгер-Милерова цев, у којој се налази [[инертни гас]] (најчешће [[хелијум]], [[неон]] или [[аргон]]), која проводи струју када честица или [[фотон]] радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.)''
[[Слика:RIAN archive 132609 Uranium dioxide fuel pellet starting material.jpg|лево|мини|170п|Контејнери с полазним материјалима за производњу пелетног горива из уранијум диоксида; фабрика у [[Русија|Русији]]]]
Уранијум оксид (''ураниа'') је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] био коришћен за бојење [[стакло|стакла]] и [[керамика|керамике]]. Керамика бојена на овај начин је добијала зелену или црну боју након печења у [[редукција|редукционој]] атмосфери, односно жуту и наранџасту боју након печења у [[оксидација|оксидационој]] атмосфери. Наранџасто обојени производ по имену -{''Fiestaware''}- је добро познат пример производа са глазуром добијен коришћењем уранијум оксида. ''Ураниа'' се такођер користила и за израду стакленог емајла, ''уранијумовог стакла'' и [[порцелан]]а. Помоћу [[Гајгер-Милеров бројач|Гајгер-Милеровог бројача]] могуће је установити да ли глазура и/или стакло садрже уранијум оксид.
 
=== Друге употребе ===
[[Слика:ZrUthermalcond.png|мини|380п375п|[[Топлотна проводљивост]] метала [[цирконијум]]а и уранијум диоксида као функција температуре]]
[[Слика:RIAN archive 132609 Uranium dioxide fuel pellet starting material.jpg|лево|мини|170п160п|Контејнери с полазним материјалима за производњу пелетног горива из уранијум диоксида; фабрика у [[Русија|Русији]]]]
 
[[Осиромашени уранијум]] -{UO<sub>2</sub>}- (-{DUO<sub>2</sub>}-) се може користити као материјал за заштиту од [[радијација|радијације]]. На пример, бетон од осиромашеног уранијума (''-{DUCRETE}-'') је „тешки” бетонски материјал где је [[шљунак]] замењен [[Агрегат за прављење бетона|агрегатом]] уранијум диоксида; овај материјал пролази испитивања како би могао бити коришћен за израду [[бачва|бачви]] за [[радиоактивни отпад]]. Бачве могу бити израђене од ''дуо<sub>2</sub>-[[челик|челичног]] керамала (кермета)'', композитног материјала направљеног од [[Агрегат за прављење бетона|агрегата]] уранијум диоксида који служи као заштита од радијације, [[графит]]а и/или [[силицијум карбид]]а који служи за апсорпцију и контролисање количине [[Јонизујуће зрачење|јонизујућег (неутронског) зрачења]], те од [[челик]]а као калупа чија висока [[топлотна проводљивост]] омогућава лако неутрализовање вишка топлоте.