Милан Петровић (лекар) — разлика између измена

Милан Петровић, као најмлађе дете у породици Димитрија и Васке Петровић, рођен је у [[Ниш]]у [[15. мај|15/28. мај]]а [[1886.]]. Отац му је био познати нишки трговац и кафеџија, из породице Петровић која се доселила у [[Ниш]] у првој половини [[18. век|осамнаестог века]]. Димитрије и Васка Петровић су имали су деветоро деце, четири сина и пет кћери: Мариолу, Даницу, Лепу, Кату и Драгу, синове Тасу и Милана.

Милан похађаје похађао основну школу и гимназију у [[Ниш]]у....''„Поред„Као одличногодличан успехађак у нишкој гимназији, Милан волије волео да чита, интересујеинтересовао гасе за писање. УчествујеУчествовао је у раду ђачке књижевне дружине, која му омогућаваје омогућила прве наступе, успехе и почасти. У Првој нишкој гимназији постајебио је и председник литерарне дружине “Његош”„Његош“...''

Након завршене матуре [[1904]], испраћен од своје многобројне родбине Милан одлазије отишао у [[Беч]], да изучи медицину и постане доктор...''„Али, живот у Бечу је тражио више, на шта је још поноснији син реаговао на свој начин. Уместо да кука и тражи више, Милан је одлучио да пронађе свој начин и помогне родитељима, који имајуимали јошобавезу да осморо деце да издржавају и школују. У току распуста уписао је додатне студије зубарства, потом нашао посао код некогједног од зубногзубних лекара у Бечу“...''

У то времепериоду известан број студената из [[Србија|Србије]] студирао је медицину у [[Француска|Француској]], па је и Милан одлучио да студије настави студију у на [[универзитет]]у у [[Париз]], ''„да у новој културној средини продуби своје образовање и научи [[француски]] језик“''. Након шеснаест месеци проведених на студијама у Паризу Милан се враћавратио у Беч, и [[1909.]] завршава окончао студије медицине на Бечком универзитету.

По завршеном [[факултет]]у у [[Беч]]у др Милан Петровић се почетком [[1910]]. враћавратио у [[Ниш]] и исте године одлазиотишо на одслужење војног рока. У [[Војска|војсци]] је др Петровић прво положио испит за резервног санитетског [[поручник]]а, а затим као хонорарни лекар у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]] похађапохађао је и завршаваобавио обавезан лекарски стаж. Као лекар стажиста у војси др Милан Петровић је имао среће да асистира великану српске ратне хирургије [[Михаило Петровић (хирург)|др Михаилу Петровићу]] ([[1863]] — [[1934]]), што ће му у касанијем самосталном раду, на месту бродског лекара, значајно користити.

У првим данима рада са пацијентима др Милан Петровић је схватио да српском здравству недостају лекари, који ће се бринути за оболелу децу, што га мотивишеје мотивисало да [[1910]]. настави студије у Бечу, овога пута каоу својству специјализантспецијализантаа педијатрије код професора др Ешериха, (код кога је као студент медицине био хоспитант више од годину дана).

Након завршене специјализације из педијатрије др Петровић се априла [[1911.]] поново враћавратио у [[Ниш]] и случајно сазнајесазнао из новина за оглас једне холандске бродске компаније која је тражила бродског лекара. Како му је боравак у Бечу нарушио здравље, Петровић је предосећао је да ће му топлија клима помоћи да се брже опорави, и затотако доносије донео одлуку да своју каријеру настави као бродски лекар. Након вишемесечне пловидбе по [[Море|морима]] [[свет]]а поново се враћа у Србију, и наставља са радом у свом родном граду [[Ниш]]у, прво као општински а затим и као срески лекар.<br />..''„Интересантно је да је у том периоду др Петровић, као члан Српске радикалне странке у Нишу, (нап. супротне странке од оне у којој је био његов отац) био изабран за општинског одборника. Мада супротних политичких убеђења, отац и син су задржали своје ставове, не мешајући политику у породичне односе“''...

По отпочињању [[Балкански ратови|Балканских ратова]] др Милана Петровића је мобилисан у [[ВС|српску војску]] и одмах распоређен на дужност командира [[санитетски воз |санитетског воза]]. На овој дужности је остао све до [[1915.]], односно до повлачења [[Албанска голгота|српске војске преко Албаније]].

Као командант [[санитетски воз|санитетског воза]], лекар и зубни лекар у пољским болницама српске војске на острву [[Видо]], [[Крф]]у и [[Солунски фронт|Солунском фронту]], др Петровић ће датије својдао велики допринос очувању [[Здравље|здравља]] и живота многобројних [[војник]]а и цивила у [[Балкански ратови|Балканским]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]].

Након завршетка Првог светског рата др Петровић се крајем [[1918]]. враћавратио Уу [[Ниш]], где се поново укључујеукључио у рад [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице]]. Након годину дана проведених у Нишу породица Петровић се селипреселила у Београд децембра [[1919]], у коме му је његова супруга Мара рађародила двоје деце, сина Димитрија и ћерку Миру.{{напомена|Син Димитрије Петровић је продужио очевим стопама, завршио медицину, постао отац двоје деце. Предавао је патофизиологију на Медицинском факултету у Приштини, потом на Стоматолошком факултету у Београду.}}

ПрвоНа прво радно месту у [[Београд|Београду]] у својству педијатра др Петровић је добиопостављен маја [[1920]]. кадау је постављен на дужностсвојству секундарног лекара Дечјег одељења Опште државне болнице, којим је руководио др [[Миленко Матерни]] ([[1875]] — [[1929]]). Паралелно са овим послом Др Петровић бива ангажованради и у Француско-српском диспанзеру ''„Кап млека“, („Goutte de lait“)'' {{напомена|Оснивање Француско-српског диспанзера („Кап млека“) је заслуга француског посланика Фонтенеа и педијатра др Габријела Гарнијеа, који је као члан француске медицинске мисије стигао у Србију 1915.}} у Београду где ће радити од [[1921.]] до [[1929.]]. Током Радећирада у овом диспанзеру ([[1923]]) др Милан Петровић је објавио књигу ''„Исхрана одојчета и малог детета“''.