Десимир Тошић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 8:
| место_рођења = [[Бела Паланка]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти = [[87. фебруар]] [[2008]].
| место_смрти = [[Оксфорд]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]
Ред 26:
| наследник 1 =
}}
'''Десимир Тошић''' ([[Бела Паланка]], [[19. фебруар]] [[1920]] — [[Оксфорд]], [[87. фебруар]] [[2008]]) је био српски и југословенски политичаринтелектуалац демократске оријентације, првакчлан предратне [[ДемократскаДемократске странкастранке (Југославија)|Југословенске демократске странке]], публицистана чијем челу су били Љуба Давидовић и Милан Грол. У емиграцији, историчару којој је провео више од четири деценије, емигрантскибавио дисидентсе комунистичкеЈугославијом, диктатурепитањима идемократизације, обновитељлиберализације, [[Демократскадисидената, странкарешавања националних проблема. Након повратка у земљу 1990. године учествовао је у обнови (Србија)|Демократске странке]].
 
== Младост ==
Ред 39:
 
== Емиграција ==
Из Аустрије је [[1945]]. отишао у [[Француска|Француску]], затим се на шеснаест16 месеци отиснуо у [[Њујорк]], а у [[Европа|Европу]] се вратио [[1956]]. и дефинитивно је прешао у Велику Британију где је остао све до [[1990]]. године. Већ након завршетка Другог светског рата, Тошић се укључио у рад емигрантских удружења тако да је вршио функције члана Извршног одбора Српске демократске омладине [[1946]], члана Главног одбора Савеза Ослобођење лета [[1949]], члана Секретаријата Главног одбора „Ослобођења“ и члана Уређивачког одбора, доцније уредника месечника „Наша реч“, који је од 1948. до 1990. излазио у Паризу и (1948—1990)Лондону и, потом, члана Уредништва библиотеке „Наше дело“.
 
== Обнова ДС-a ==
Тошић се у септембру [[1990]]. вратио у [[Србија|Србију]] и на првој изборној скупштини Демократске странке 29—30. септембра је изабран је за потпредседника странке. На савезним изборима [[1992]]. изабран је за посланика у Савезној скупштини [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. Када је [[Драгољуб Мићуновић]] [[1996]]. изашао из странке и оформио нову, [[Демократска странка (Србија)#Демократски центар|Демократски центар]], Тошић му се придружио и у тој новоствореној странци изабран је за потпредседника. Доцније се Демократски центар колективно утопио у Демократску странку ([[2004]]) и Тошић је изабран у два наврата за члана политичког савета Демократске странке.
 
Последње године живота Тошић је већим делом проводио у Србији, али је период новогодишњих и [[божић]]них празника проводио у Великој Британији тако да га је смрт затекла [[87. фебруар]]а 2008. у Оксфорду. Десимир Тошић је сахрањен [[11. фебруар]]а 2008. у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на београдском Новом гробљу.
 
== Дела ==
 
Као публициста Тошић се у оквиру часописа „Ослобођење“ бавио питањима у вези са демократизацијом тадашњег социјалистичког друштва Југославије. Објавио је и дванаест посебних радова који су се бавили проблемима комунистичког система, друштвеним питањима унутар комунистичког режима, као и кратке биографије знаменитих политичара и других историјских личности од средине 19. до краја 20. века. Најзад, [[2006]]. је објавио књигу о историји Демократске странке 1920—1941.
Тошић је, заједно са осталим члановима "Наше речи" показивао велико интересовање за догађаје у Југославији. Часопис је имао рубрику "Догађаји у Југославији" у којој су често објављивани коментари уз вести из земље. Заједно са Божидаром Влајићем написао је највећи број уводника (све уводнике је 2013. приредио Дејан Ђокић - "Несентиментални идеалисти: Десимир Тошић, Божидар Влајић и уводници часопица Наша реч. Париз-Лондон 1948-1990"), а писао је и многе текстове. Учесник је састанка у Станстеду 1963. године на коме је настао први текст нацрта за Демократску алтернативу, чији коначан текст је објављен 1982. у Лондону. Објавио је следеће књиге: "Тоталитаризам и права човека" (1948), "Српски национални проблеми" (1952), "Адам (Прибићевић) као сељачки и национални идеолог" (1958), "Стварност против заблуда" (1997), "Снага и немоћ - наш комунизам 1945-1990" (1998), "О људима" (2000), "Ко је Милован Ђилас: дисидентство 1953-1995" (2003), "Демократска странка 1920-1941" (2006), "Личне белешке" (2007). Постхумно је објављена књига Тошићевих чланака "Критиком ка просвећивању" 2008. године. Посвећене су му две књиге: "Две годишњице Десимира Тошића" (2000) и "Храст слободе - Десимир Тошић" (2007). Добитник је награде "Константин Обрадовић" за 2004. годину за допринос култури људских права. Службени гласник установио је 2008. године награду "Десимир Тошић" за најбољу књигу из публицистике и за најбољу колумну, фељтон или серију текстова.
 
== Литература ==