Теорија релативности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 67 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q43514 (translate me)
Нема описа измене
Ред 3:
 
Данас у физици постоје две теорије релативности, једна се зове [[Специјална теорија релативности|'''специјална''' (посебна) '''теорија''']], а друга [[Општа теорија релативности|'''општа теорија релативности''']]. [[Алберт Ајнштајн]] је представио посебну теорију [[1905]]. године, а општу [[1916]]. године. Док се посебна теорија релативности превасходно бави [[електрицитет|електричним]] и [[магнетизам|магнетним]] феноменима и њиховом пропагацијом у простору и времену, општа теорија је развијена с циљем да да одговоре на феномен [[гравитација|гравитације]]. Обе теорије се концентришу на нова схватања простора и времена, схватања која се дубоко разликују од оних која се користе у свакодневном животу. Данашње релативистичко схватање простора и времена је саставни и нераздвојни чинилац било које савремене интерпретације физичких феномена, почев од самог [[атом]]а па све до космоса као свеобухватне целине.
 
== Развој теорије релативности код нас ==
 
Након објављивања [[Ајнштајн]]ове теорије [[1905.]] године, скоро да није било угледног научника у физици који није писао о њој. Научници су се поделили на присталице и противнике теорије, али је временом све већи број људи почело да истражује на овим новим основама.
 
Први најуспешнији наши научници који су се бавили теоријом релативности су били [[Владимир Варићак]], [[Милутин Миланковић]], [[Сима Марковић]] и [[Михајло Петровић]].
 
[[Владимир Варићак|Варићак]] је дошао до значајних резултата на двојству теорије релативности и [[Геометрија Лобачевског|геометрији Лобачевског]], а [[Милутин Миланковић|Миланковић]] је објавио прве расправе о новој теорији. Миланковић је био и први професор на курсу из теорије релативности на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]]. [[Сима Марковић]] је писао о [[Ајнштајн]]овим резултатима и био је међу првим филозофима који су нашли филозофско тумачење ових резултата. [[Михајло Петровић]] се занимао за експериментални доказ теорије релативности, тј. за њено оповргавање, но између [[1920е|20-их]] и [[1930|30-их]] година [[20. век|двадесетог века]] потпуно ју је прихватио и о томе је писао у својим књигама.<ref>Трифуновић Драган, ''Бард српске математике - Михаило Петровић Алас'', стр. 99-100, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991.</ref>
 
== Спољашње везе ==