2. српска армија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: козметичке измене
Ред 5:
Српска врховна команда је инсистирала на одбрани, чекајући да се неповољна војна и политичка ситуација, промени. Процењено је да Србији од суседа [[Грчка|Грчке]] и [[Румунија|Румуније]] не прети опасност, што није био случај са [[Бугарска|Бугарском]] и [[Албанија|Албанијом]]. Српско дипломатско представништво у [[Софија|Софији]], упозорило је своју Владу да су Бугари у [[Македонија (област)|Македонији]] организовали [[Антисрпство|антисрпски]] комитски покрет и да планирају да пресеку железничку пругу Ниш - Солун. Албанци на југу, такође су вребали прилику за антисрпске акције.<ref>http://www.glassrbije.org/vr/node/48 Srbija i njena vojska u prvoj godini Velikog rata, Vukomir Petrić</ref>
 
Српска војна команда није знала у почетку којим правцем ће ићи главни аустроугарски напад. Било је неопходно предупредити изненађења и ударе "с леђа". Стога је почетни оперативни план изражен директивом врховне команде, на чијем челу је био регент [[Краљ Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], као врховни командант, војвода Радомир Путник начелник штаба Врховне команде и помоћник начелника генерал [[Живојин Мишић]], од 8. августа 1914. предвиђали су концентрацију снага у три армије. <ref>http://www.webcitation.org/5zBzuL3hj Serbian History 101</ref>
 
Другу Српску армију су чиниле: