Палата са октогоном (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 14:
'''Вила са октогоном''' или Константинова вила са октогоном на градском пољу, уз бедеме [[Нишка тврђава|Тврђаве]], грађевина је типа виле, октогоналног облика која је у себи носила обележја објекта јавног карактера. Вила је откривена након археолошких истраживања током [[1987]]. и [[1988]]. између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, на локалитету „Градско поље“, око 300 -{m}- у правцу северозапада од средишњег дела античког града.<ref>P. Petrović, ''Villa and domus tribuni at Mediana'', in: The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejović, Belgrade 1995. pp. 232-243.</ref><ref>С. Гушић, ''Naissus'', у: ''Римски царски градовии палате у Србији'', ур. Д. Срејовић, Београд 1993. pp. 167,</ref><ref>T. Čerškov, Niš - ''Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987.'', 04.12.1987, sitni nalaz C-18.</ref>
== Историјат ==
Вила са октогоном је највероватније изграђена у првој деценији 4. века (највероватније 309-310. године), нашта указује откриће бронзаног новца Максимина Дај (кован у Кизику), у малтеру зида октогоналне просторије.<ref>T. Čerškov, ''Niš - Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987., 04.12.1987, sitni nalaz C-18;'' G.Jeremić, 94</ref> Према мишљењу српског археолога Гордана Јеремић, ''ова грађевина је према начину градње и основи има своје паралеле у градитељским остварењима из Гамзиграда,<ref>Д. Срејовић, ''Царски дворац, у: Гамзиград - касноантички царски дворац,'' Београд 1983, 38</ref> Сплита, Аквинкума,<ref>L. Lavan, ''The residences of late antique govrenors: a gazetteer,'' Antiquité Tardive 7, 1999, 141, fi g. 5</ref> Солуна, Ефеса, али и низа других касноанатичких комплекса''.<ref>D. Scagliari Corlaita, ''Gli ambienti poligonali nell’architettura residenziale tardoantica, in: XLII Corsodi cultura sull’arte ravennate e bizantina''. Seminario internazionale sul tema: „Ricerche di ArcheologiaCristiana e Bizantina“, Ravenna, 14-19 maggio 1995,Ravenna 1995, 837-873</ref>
Део виле са октогоном откривен у њеном северном делу, површине је око 320 м². Он има пет квадратних просторија, од којих је једна, централна, била октогоналног плана у унутрашњости и четири полукружне нише на дијагоналним странама. У просторије се улазило са југа, кроз двокрилна врата, ширине 1,90 м био на југу, прво у октогоналну одају а потом у две бочне (југоисточну и северозападну). Из њих се могло ући у друге две просторије објекта.
Свих пет откривених просторија имале су подно грејање, системом хипокауст, а југозападна просторија је имала и зидно грејање. У простору испред октогоналне просторије као и свим до сада истраженим просторијама откривени су подови са остацима мозаика.
Палата је према изгледу просторија највероватније припадала богатом становнику античког Наисуса а према накнадно уложеним средствима у њену декорацију може се закључити да је грађена више деценија. Како до данас нису завршена свеобухватна истраживања на локалитету градског поља иза нишке тврђаве, бројне чињенице указује на могућност да се ради о палате у којој је одседао цар Константин I. У прилог овом податку иде и чињеница да на на ширем простору античкиг Наисуса није пронађена ни једна одговарајућа палата у којој би одседали цареви у време честих боравка на овом простору.
== Супротстављени ставовови ==
| |||