Никола Милошевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори књижевности
Словна корекција.
Ред 28:
Био је један од интелектуалаца који су обновили рад [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], лидер Српске либералне странке, оштри критичар режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а од [[2003]]. године био је [[народни посланик]] у [[Скупштина Србије|Скупштини Србије]]. Преминуо је у Београду [[24. јануара]] [[2007]]. године после дуге и тешке болести у 78. години живота.
 
У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „[[Милош Црњански]]“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја [[есеј]]а, предговора, [[рецензија]] и [[књижевна критика|књижевних критика]]. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности ([[Албер Ками]], [[Мигел де Сервантес]], [[Достојевски]] итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела [[Руска религиозна филозофија|руске религиозне филозофије]] (посебно [[Берђајев]]а). Такође се бавио проблемима [[Филозофска антропологија|филозофске антропологије]], [[Филозофија религије|филозофије религије]], односа између књижевности и филозофије као и односа између [[Идеологија|идеологије]] и филозофије (посебно је разматрао различита питања [[марксизам|марксистичких идеологија]] и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, ''Антрополошки есеји'' из [[1964]]. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области [[Теорија књижевности|теорије књижевности]], специјалистичке курсеве о [[Достојевски|Достојевском]] и [[Античка поетика|античкој поетици]]. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент [[Мило Ломпар]]. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током [[1980-e|80-их година]] [[20. век]]а био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавањепредавања испред њега су били [[Бранко Павловић]] и [[Владета Јеротић]]).
 
Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне [[Херменаутика|херменаутике]] где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.