Бјеловар — разлика између измена

Уочи Априлског рата [[1941]]. Бјеловар је био партијски центар ширег подручја са шест партијских ћелија са месним и окружним комитетима [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Средином априла 1941. године, [[усташе]] успостављају власт и почињу спровођење терора, у првом реду над комунистима. Похапсили су чланове Окружног и Месног комитета КПХ и [[28. април]]а 1941, у оближњем [[Гудовац|Гудовцу]] побили 180 људи [[Срби|српске]] националности, међу њима и 50 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, а потом, наставили са геноцидом над српским и јеврејским становништвом града и околине. Средином јуна оформљен је нови Окружни комитет. Године [[1943]]. веће групе родољуба одлазе у јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], а шири се и организација партизанских ударних група. Од њих и чете Иванчана формиран је [[25. септембар|25. септембра]] 1943. године [[Бјеловарски партизански одред]] који је у децембру имао 700 бораца. Град су након тешких борби [[4. мај]]а [[1945]]. ослободиле јединице [[Трећа југословенска армија|Треће армије]].
 
Беловар је старије име од Бјеловара, када су град настањивали стари Словинци, кајкавски екавци. Доласком штокавских ијекаваца, Срба, град је добио ијекавску верзију имена, иако и касније Адам Прибићевић и неки други Срби (као Будислав Будисављевић у мемоарима Мој живот или Игњат Алојзије Брлић "Успомене на стари Брод 2."стр.19) користе стари назив Беловар.
 
== Становништво ==
Анониман корисник