Патрицији — разлика између измена

У доба [[принципат]]а и раног царства патрицијски статус још увек је означавао друштвени углед. Због тога су цареви своје верне сараднике масовно проглашавали патрицијима. Можда је и то допринело коначној деградацији значења и угледа патрицијског статуса. До завршетка [[Криза III века|кризе 3. века]] некадашње значење термина „патрициј“ сасвим се изгубило. Цар [[Константин Велики]] обновио је употребу термина ''patricius'', али он сада представља само почасну титулу која се додељивала онима који су својом службом показали оданост цару и држави. У том је периоду у царству истовремено било само неколико патриција, а понекада само један. До 5. века у [[Западно римско царство|Западном римском царству]] овај је термин почео означавати човека који из цареве сенке заправо влада царством и држи стварну политичку и војну моћ, какви су били [[Стилихон]], [[Флавије Аеције|Аеције]], Бонифације и [[Рицимер]]. У [[БизантскоВизантијско царство|Источном римском царству]], где су цареви и даље држали стварну власт, употреба ове почасне титуле опстала је све док латински није сасвим замењен [[Грчки језик|грчким]] као званичним језиком царског двора.