Антони Гауди — разлика између измена

Једна од витрина коју је дизајнирао за познатопознату обданиште, Касапродавницу КорнељаКормеља у Барселони, бива изабрана за Универзалну изложбу у [[Париз]]у, 1878. године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија.<ref name=autogenerated4 /> [[Еусеби Гуељ]], један од уважених послодаваца текстилне индустрије у [[Каталонија|Каталонији]], био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]].<ref name=autogenerated4 />

Антони Гауди је цео свој живот посветио својој професији и никада се није женио. Његова сапутница у животу била је [[католичка црква]], а његова посвећеност [[Бог]]у се све више повећавала како је постајао старији. Једина ствар којој је био више посвећен од [[Вера|вере]] био је његов посао. Гауди је имао нордијске црте лица, плавусмеђу косу и плаве очи. Као младић се облачио у скупа одела, јео само у најбољим ресторанима, а био је и чест гост у позориштима и [[опера]]ма широм [[Барселона|Барселоне]]. Многи су за њега говорили да је недруштвен, непријатан и арогантан. Сам Гауди је признао да има плаховиту нарав и да је то једина ствар у животу коју није научио да контролише.<ref name="gaudiclub1">{{cite web|url=http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_vida3.html |title=Antoni Gaudi private life. Pictures of Barcelona, sagrada familia, la pedrera, park guell |publisher=Gaudiclub.com |date= |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref> Међутим они који су му били најближи говорили су да је веран пријатељ, добар саговорник и пријатан човек. КаоЗалагао младић је био веома заинтересован за социјалне проблеме радника и осећао је јаку повезаност са селом. Такође је биосе за формирање засебне државе [[Каталонија|Каталоније]], али никада није желео да се политички ангажује.

Као старији човек Гауди се много променио. Јео је скромно, облачио се у стара, офуцана одела и уопште није водио рачуна о свом изгледу. Заправо толико се није старао о томе како изгледа да су га на улици често мешали са просјацима. Повукао се из друштвеног живота и тотално се посветио свом послу и Богу. Бежао је од камера и новинара и зато данас нема пуно његових фотографија.<ref>{{cite web|url=http://www.gaudiexperiencia.com/ca/gaudi/biografia |title=Biografia &#124; Gaudí Experiència |language={{ca icon}} |publisher=Gaudiexperiencia.com |date= |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>

Дана [[7. јун]]а [[1926]]. године, Антони Гауди је кренуо у свакодневну шетњу до цркве Светог Филипеа Нерија на [[исповест]] и [[Молитва|молитву]]. Док је ишао ка цркви ударио га је трамвај и он је изгубио свест. Због запуштеног изгледа и празних џепова нико га није препознао и зато су га послали у болницу за сиромашне.<ref name="gaudiclub1"/> Пријатељи су га пронашли следећег дана и желели су да га преместе у неку бољу болницу али је он то одбио. Умро је два дана касније [[10. јун]]а 1926. у 74. години. Последње речи су му биле „Амин. Мој Боже. Мој Боже.“ Његова сахрана је била великавелики манифестацијадогађај. Гомила људи се скупила да се последњи пут поздрави са генијалним архитектом. Сахрањен је у крипти [[Саграда фамилија|Саграда Фамилије]], а на његовом надгробном споменику пише : Антони Гауди, [[Реус]], умро у 74. години, живео примеран живот, изузетан дизајнер овог дивног здања, умро побожно у [[Барселона|Барселони]] 10. јуна [[1926|1926.]], из пепела таквог човека, чекамо [[васкрсење]] мртвих.

[[модернизам|Модернистичком]] препороду [[Каталонија|каталонске]] уметности припада и дело архитекте Антонија Гаудија. ПрваМеценство Гаудијевапородице дела одликују се [[неоготика|неоготским]] елементима, докГуељ ће му меценство породице Гуељ омогућити неограничено експериментисање са стиловима и материјалима. Међу првим резултатима те сарадње ће бити [[Парк ГвељГуељ|Парк Гуељ]] (-{Еl Parque Güell}-) из [[1990]]. године, комплекснасеље стамбенихзатвореног објеката и двориштатипа у предграђу [[Барселона|Барселоне]], где архитекта користи маштовите органске облике, вишебојнуприродне керамикуматеријале и декорацијувишебојну карактеристичнуломљену закерамику ([[исламтренкадис]]ску или [[мудехар]] уметност).<ref name=autogenerated2>SvetИ hispanistike, Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011</ref> Парк Гуељ је познати комплекс [[Антонисам Гауди|Гаудија]], који је ту и живео последњих двадесет година свогнеко животавреме. Парк је прво био део комерцијалне неуспешне стамбене зоне, а касније је претворен у градски врт. Изграђен је у Гаудијевом препознатљивом стилу. Таласасти облици и стубови са мозаицима од поломљених керамичких плочица (посебна техника коришћена у каталонском модернизму [[тренкадис]]). Улаз у парк је слободан, али се улаз у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, плаћа. Кључно место у парку је главна тераса, окружена дугачком клупом у облику морске змије. Велики пролаз на највишој тачки парка пружа најбољи поглед на [[Барселона|Барселону]]. ОваОвај палатапарк је [[1969]]. проглашенапроглашен историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984]]. [[Унеско|УНЕСКО]] ју је ставио на листу светске баштине.<ref name=autogenerated3>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm kultura<!-- Bot generated title -->]</ref>

У уређењу градских кућа [[Батљо]] (-{Casa Batlló}-) и [[Мила]] (-{Casa Milà}-), Гауди руши устаљене архитектонске манире. Прву грађевину прекрива сјајним керамичким плочицам и додаје јој гвоздену ограду. Зграда коју је реновирао Гауди за текстилног магната [[Јозеф Батљо|Јозефа Батљоа]] је лако препознатљива по својим балконима необичних облика. Богато [[прочеље]] , украшено керамиком и стаклом, од националног је интереса, као и необична кровна конструкција валовитог облика, те мали стуб са крстом на врху испод којег је златним словима исписан [[анаграм]] " [[Исус]] , [[Марија]] и [[Јосиф]] ". Била је пројектована као породична кућа средњег [[сталеж]]а. Типичан је пример Гаудијеве архитектуре са неправилним облицима. Велики део фасаде је прекривен мозаицима тренкадис, а кров је лучан и подсећа на леђа змаја. Ова кућа је такође 1969. године проглашена историјско-уметничким спомеником.<ref name=autogenerated3 />

[[Кућa Батљо|Кућу Батљо]] становници Барселоне зову још и [[Кућа од костију]] (-{Casa dels ossos}-), пошто њена спољашња структура подсећа на [[скелетни систем|скелет]]. Била је пројектована као породична кућа средњег [[сталеж]]а. Типичан је пример Гаудијеве архитектуре са неправилним облицима. Велики део фасаде је прекривен мозаицима тренкадис, а кров је лучан и подсећа на леђа змаја (још један типичан Гаудијев симбол). Другу грађевину, кућу Мила, конструише разноврсним материјалима дајући јој [[органски]] облик стеновите планине из чије унутрашњости бујају грмови од кованог гвожђа (отуда име [[Ла Педрера]]таласа, [[Каменолом]]са ).<refбалконима name=autogenerated2налик /> Спољашња страна представља изванредну илустрацију Гаудијеве креативне моћи остваренена уморску каменутраву. Камени блокови и предње странефасаде су повезанипосебно потпорнимобрађени, зидовимаа и на тај начин је повезана читава грађевина. Посебанпсебан шарм дају и [[бакар]]не балконске ограде од кованог гвожђа необичне структуре. Унутрашњи део куће није централно повезан, павећ сеје доподељен појединихна деловадве кућа долази лифтом или унутрашњим степеницамацелине. Али најнеобичнијеНајнеобичније уметничке форме се налазе на крову, а најнеобичнији од њих су [[димњак|димњаци]] и [[вентилациони отвор]]и од белог [[мермер]]а и украсних цигли или обојеног стакла од којих су изведени [[апстрактност|апстрактни]] облици модерне уметности. Мотиви за облик крова су, узетикао изи [[маринска|маринске]]остатак [[флора|флоре]]зграде, иинспирисани [[фауна|фауне]]морем. Године 1969. проглашена је историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а 1984. године УНЕСКО ју је ставио на листу [[каталонски језик|каталонског]] националног богатства. Године [[1986]]. зграда је преуређена од стране [[Fundacio de la Caixa de Catalunya]], која је сада прочеље првог спрата као соба за изложбе. Прозори с предње стране су познато Гаудијево дјело, познато под називом [[Espei Gaudi]].<ref name=autogenerated3 />

Током овог периода Гауди усавршава сопствени стил, инспирисан је органским облицима у [[природа|природи]]. Испробава нова структурна решења која се базирају на његовим истраживањима из [[геометрија|геометрије]]. Своје грађевине базира на основу [[орнамент]]алног стила али и себи даје доста слободе. Гауди најпре гради [[Каса Калвет|Касу Калвет]]<ref name=autogenerated1>[http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_menu.html Antoni Gaudi. His life. His works<!-- Bot generated title -->]</ref> у [[Барселона|Барселони]]. Направљена је за познатог произвођача текстила Калвета. Најзанимљивији део зграде је задњи део и њена фасада и декорација ходника и намештаја, који је направљен од потпуно органских материјала. Главна одлика фасаде је то да је направљена од камена, док су терасе начињене од гвожђа. На фасади су најупечатљивији делови са симболичким елементима. Изнад врата се налазе иницијали власника. Унутрашњост фасаде је декорисана мотивима из природе, али и [[митологија|митологије]]. Галерију подупире чемпрес (симбол гостопримства). На главном спрату, олуци су представљени у облику печурака, зато што је власник био и микологичар. Гауди је ову грађевину базирао на [[барок]]ном стилу. Кућа Калвет није отворена за обиласке, али се у њој данас налази ресторан.

Гаудијева грађевина од великог значаја је [[Casa Batllo|Кућа Батљо]]<ref name=autogenerated1 />. Изграђена је између [[1905]]. и [[1907]]. године. Становништво Барселоне је назива кућа од костију (-{Casa dels ossos}-)пошто њена спољашњост подсећа на структуру коштаног скелета. Кућа је типичан пример Гаудијеве архитектуре. Неправилни облици доминирају архитектуром овог здања. Велики део фасаде је прекривен [[мозаик|мозаицима]] направљеним од поломљених керамичких плочица, који се зове тренкадис, техника која је веома типична за скоро сва Гаудијева дела. Кров је лучан и подсећа на леђа змаја (змај је такође један од типичних симбола Гаудијеве архитектуре). Стубови су у облику костију, а терасе подсећају на лобање. Гауди [[1908]]. године предлаже изградњу [[Hotel Attraction|Хотела Атракција]]. Предвиђено је да достигне висину од 360 метара што је за то време било неизводљиво тако да овај пројекат није ни био спроведен у дело. Данас постоји само скица овог хотела.

Саграда фамилија (каталонски/шпански: ''La Sagrada Família'') или Света породица је [[католичка црква|римокатоличка црква]] у [[готика|готском]] стилу која се налази у [[Барселона|Барселони]]. Ова грађевина је најзначајније Гаудијево остварење које годишње посети око 3,2 милиона туриста што је чини највећом туристичком атракцијом у [[Шпанија|Шпанији]]. Већим делом своје касније каријере, [[Антони Гауди]] се бавио изградњом ове необичне цркве, коју није ни до смрти довршио, а где је претворио [[готика|готски]] стил у сложену шуму глатких облика и раскошних детаља, са стубовима спиралног облика, сводовима, торњевима и [[хиперболија|хиперболичним]] [[параболоид]]ним кровом.<ref>Енциклопедија Британика, Политика 2005. књига бр. 2</ref> Како и на [[Саграда фамилија|Саграда фамилији]], тако и на [[Кућа Мила|Каса Мили]], Гауди комбинује [[неоготика|неоготику]], органске обилке растиња са искуствима из рада у кованом гвожђу и ствара целине на којима се свесно избегавају праве линије, равне површине и [[симетрија]]. Идеја за изградњу ове цркве била је Бокабелова (шп. ''Josep Maria Bocabella''), а пројекат је поверен [[архитектектура|архитекти]] Франсиску де Паула дел Виљару ''(Francisco de Paula del Villar)'' који је почео са изградњом [[неоготика|неоготичке]] цркве [[1882]]. године. Међутим, Виљар одустаје од пројекта и наредне, [[1883]]. године, га преузима Антони Гауди. Гауди је скоро цео пројекат променио и направио нови дајући му свој препознатљив стил који га је прославио. Када је почео са радом на изградњи цркве, имао је само тридесет једну годину, а од [[1915]]. читав свој живот посвећује искључиво само овом пројекту. Као резултат настаје [[Саграда фамилија]] која представља [[синтеза|синтезу]] свих његових [[архитектура|архитектонских]] достигнућа.

Имао је намеру да унутрашњостУнутрашњост цркве представи каопредставља шуму, са косим стубовима тако дакоји личе на дрвеће чиме се ствара једноставна,интересантна алии чврста структура. Гауди је желео да створи грађевину која ће у исто време бити хармонична и [[естетика|естетски]] лепа, док ће њену потпору чинити савршена структура. Саграда фамилија је осмишљена тако да има облик [[латински крст|латинског крста]] с пет бродова, а када буде завршена имаће осамнаест вретенасто изграђених кула. Дванаест (од 100m) ће бити посвећенепосвећено [[апостоли]]ма, четири [[јеванђелисти]]ма, а преостале две [[Богородица|Богородици]] и [[Исус|Исусу Христосу]].

Озидана је и покривена таласастим [[мембрана]]ма од танких цигли. Гауди је користио основне елементе [[готика|готике]]: шиљасти лук и [[контрафора|контрафоре]], уздигнуте потпорне лукове и нагиб стубова у зависности од распореда терета на њима. До сада је изграђено петосам торњева, а шести ће бити висок 170m и имаће лифт којим ће моћи да се попне до врха.<ref>{{cite web|url=http://nadgradnja.wordpress.com/2012/01/04/organska-arhitektura-antoni-gaudi/Црква |title=Organska arhitektura-Antoni Gaudi &#124; Nadgradnja |publisher=Nadgradnja.wordpress.com |date = 5. 4. 2012. |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref> Фронтални део цркве се састоји одима три капије, тј. фасаде. Источна капија је посвећена [[Исус|Христовом]] рођењу (фасада Рођења), западна његовом страдању и смрти (фасада Страсти), а главна, јужна, његовом [[васкрсење|васкрсењу]] (фасада Славе). На овим фасадама су приказане разне сцене, попут мучењаређења, страдања [[Исус|Христоса]], [[васкрсење|васкрснућа]], мотиви из пакла и чистилишта, као и елементи који симболишу седам грехова и седам врлина.

Гауди је ретко правио планове о самој изградњи цркве, а они ретки који су постојали уништени су у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] тридесетих година прошлог века. Саграда фамилија је увршћена на [[Унеско]]ву листу [[Светска баштина|Светске баштине]]. Сматра се да ће бити завршена [[2026]]. године на стогодишњицу смрти свог [[архитектура|архитекте]]. Гаудијева посвећеност овом делу огледа се у чињеници да је онпоследње сахрањенгодине провео у портикућици на Светесамом породицеградилишту, као и то да је током [[1909]]. године саградио „Школе Саграда фамилије“ ''(Las Escuelas de la Sagrada Familia)'' у оквиру саме цркве због деце радника који су учествовали у изградњи ове велелепне грађевине. Седмог новембра [[2010]]. године папа [[Папа Бенедикт XVI|Бенедикт XVI]] ју је прогалсио мањом базиликом (basilica minor)освештао.