Босанчица — разлика између измена

{{пов}}<!--писано је само из српске перспективе-->

[[Датотека:Bos-cro-cyr.gif|мини|250п|Босанчица.]]

У [[Средњи век|средњем веку]] на простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] коришћена је искључиво [[ћирилица]] као оруђе писмености (све повеље и писма босанских средњовековних владара и великаша су на ћириличном писму). Оваква ситуација се наставила и након [[Османско царство|отоманског]] освајања босанско-херцеговачких области: и [[православци]] и [[католици]] и [[муслимани]] писали су у читавој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] само [[ћирилица|ћирилицом]], која је добила извесне локалне особине (''босанска ћирилица'') мада те особине нису довољне да би се локална ћирилица сматрала посебном редакцијом ћириличног писма. [[Фра Лука Карагић]] је [[1737]]. једним расписом чак изрично забрањивао [[фрањевци]]ма употребу [[латиница|латинице]]{{чињеница|date=09. 2009.}}. Тек пред крај [[XVIII век]]а, у тешњим везама са [[Далмација|Далмацијом]] и [[Хрватска|Хрватском]], фрањевци све више усвајају латиницу, да би је од [[XIX век]]а потпуно примили. У [[XIX век]]у [[Хрвати]] у Босни и Херцеговини почињу да користе искључиво латиницу, док ћирилица остаје у употреби код [[Срби|Срба]] и добрим делом код локалних [[Муслимани (народ)|муслимана]] (мада се током овог столећа употреба ћирилице све више поистовећује са српском националном припадношћу, због чега многи муслимани временом напуштају њену употребу и попут Хрвата прелазе на латиницу).