Сирмијум — разлика између измена

 

=== Ковница ===

[[1887]]. године биле су познате и сачуване само три [[Злато|златне]] и једна [[Сребро|сребрна]] полуга са ковничком ознаком града [[Рим]]а. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код [[Брашов]]а у [[Румунија|Румунији]]. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума. Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у [[Лондон]]у, [[Париз]]у, [[Беч]]у, [[Будимпешта|Будимпешти]] и [[Напуљ]]у, где су доспеле трговином антиквитетима. Све полуге су биле обележене са три печата: један је садржао имена функционера ковнице и контролора чистоће злата, други је био грб града Сирмијума (богиња Фортуна са ознаком СИРМ), а на трећем су била попрсја тројице царева: [[Грацијан]]а, [[Валентинијан II|Валентинијана II]] и [[Теодосије I|Теодосија I Великог]]. Сирмијумске полуге одају нам и податак о количини злата која је прошла кроз сирмијумску ковницу, основану још у време [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]], с обзиром да је пронађен калуп за реверс његовог денара. Између [[320]]. и [[326]]. године, у време [[Константин Велики|Константиновог]] управљања царством из Сирмијума, у градској ковници кован је само златни новац, и то у две официне. Једна официна је имала 56 ковничких места, што значи да је у Сирмијуму у том тренутку било 112 ковничара. По рачуницама стручњака, један ковничар је могао дневно да искује 1800 комада новца, што говори да је сирмијумска ковница избацивала 201.600 примерака златних солида. Помножено са 6 година рада, то даје цифру од 441.504.000 солида који су били тешки у просеку око 5 грама. Из поменуте рачунице произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И овај податак иде у прилог јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и чињеници да је појединим императорима било важније да освоје Сирмијум и ту задобију поверење грађана и војске, него да то ураде у [[Антички Рим|Риму]]. Нажалост, податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама највише је привлачио тзв. ”дивље копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија [[20. век]]а начинили огромну и неповратну културну и материјалну штету, не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној културној баштини [[Србија|Србије]].