Моћ — разлика између измена

У политици и политичкој науци појам моћи има средишње место. Први је овај појам у нововековној политичкој филозофији, у којој се зачињу модерне политичке науке, обрадио [[Томас Хобс]]. Према Хобсу, моћ човека чине „средства којима он тренутно располаже ради добијања неког будућег видљивог добра. Моћ је оригинална или инструментална“.<ref name="automatski generisano1">Tomas Hobz, LEVIJATAN, Kultura, Beograd 1961. pp. 72.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=82}} Човекову природну моћ „чине изванредне способности телесне или духовне, као што је необична снага, телесна кондиција, мудрост, вичност, дарежљивост, слободоумност, великодушност, племенитост.“<ref name="Enciklopedija političke kulture"/><ref name="automatski generisano1" />{{напомена|Хобс објашњава и разлику међу моћима. Тако „ученост представља малу моћ јер се споља не истиче и стога није ни код кога призната. И постоји само код малог броја људи, а и код њих само у погледу малог броја ствари. Јер наука је такве природе да само они који су и сами у знатној мери науком овладали могу схватити да неко њоме влада“.<ref>Tomas Hobz, LEVIJATAN, Kultura, Beograd 1961. pp. 73.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}}} Инструментална моћ заснива се на наведеним природним способностима или, како наводи Хобс, на срећним стицајем околности и означава те способности као средства за постизање још већег богатства, уважавања и пријатељства. Међутим, највећа људска моћ за Хобса је ''моћ државе'' или ''моћ највећег броја људи'', „удружених по споразуму у једну личност, природну или грађанску“.<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=82-83}}<ref name="automatski generisano1" />{{напомена|„Стога имати слуге значи моћ, имати пријатеље значи моћ. Јер то су уједињене снаге“.<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}}} Хобсово одређење моћи битно је утицало на каснију политичку и социјалну мисао. Један број савремених политичких мислилаца и социолога сматра да је Хобсово одређење моћи током времена само варирало на различите начине.<ref>[[Љубомир Тадић]], НАУКА О ПОЛИТИЦИ, Рад, Београд 1988. pp. 79.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=83}}