Административна подјела Босне и Херцеговине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
Од [[1996]]. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су [[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]]. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретвански]] и [[Средњобосански кантон|Средњобосански]] кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.
Последњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су [[Општина|општине]]. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 58 у Републици Српској, док је град [[Брчко]] засебна административна јединица — [[
Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и осам [[Градови у Босни и Херцеговини|градова]]. То су: [[Сарајево]], [[Бања Лука]], [[Мостар]], [[Источно Сарајево]], [[Приједор]], [[Бијељина]], [[Добој]] и [[Требиње]]. Градови Сарајево и Источно Сарајево имају више [[Градска општина|градских општина]], док се остали градови налазе на територији бивших општина. Тузла још увијек званично није добила статус града али постоји ''Иницијатива закона о успостављању Града Тузле''. Градови такође имају своју градску скупштину (у ФБиХ вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе [[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантона]] (или владе ентитета у Републици Српској).
|